Када као родитељ чујете да се, у земљи у којој живите, десио масакр у основној школи у ком је убијено осморо деце и чувар, а рањено још шесторо и наставница, тешко да се могу пронаћи речи које би описале тај осећај и размере такве трагедије.
Док слушате вести, информације и полуинформације, питање које себи сигурно постављате је – како ћу икада више знати да је моје дете безбедно када га пошаљем у школу? На ово питање, нажалост, одговор нам нико не може дати.
Међутим, у овој и другим школама су деца. Мала и велика. Они читају вести са портала, или ако су млађи, слушају шта причају у дворишту њихови старији другари. Можда су видели и шокирану и уплашену учитељицу. Можда и уплакану.
Та деца доћи ће данас из школе са милион питања, страхова, а и у нашим очима видеће тугу и страх.
Како им објаснити? Шта рећи о трагедији која се догодила?
Психолог Сунчица Јовановић за наш портал каже да је ово трагедија која ће се објашњавати данима и месецима. И не може пре.
– Најбрже и најсигурније правило ког би родитељи требало да се држе је: Информације – емоције – информације. Кад дете дође из школе, питајте. Питајте како је, шта је чуло, шта су рекли другари наставници. Следећи корак су емоције – јеси ли забринута, уплашена, тужна? И ту можете искрено да комуницирате и своје емоције – и ја сам уплашена, тужна, не знам шта ћемо сад, полако, да се саберемо…“ – каже Сунчица Јовановић. Ово се, према њеним речима, не може игнорисати нити треба да умањујемо величину трагедије да бисмо деци олакшали јер то није добар пут.
– Како се дете отвара, било кроз неке информације које је чуло или кроз емоције, поновите оно што је дете рекло, дословно. Дете каже: “Уплашила сам се“, ви поновите: „уплашила си се”. „Наставница је плакала“, „наставница је плакала“ итд… Не сваку реченицу, али неколико. Тако потврђујете детету да га врло пажљиво слушате. И онда опет информације после емоција, где и родитељ искрено износи своје.“ – објашњава наша саговорница.
Она каже да, ако видимо да је дете уплашено, пробате да га опустите одговарајући на свако питање. Данас покушајте да дан буде смирен. Реците нешто попут: „Хајде, сад ћемо бити кући или зови другарицу да дође или данас нема журбе, данас ћемо провести дан заједно итд…“
Питања ће, можда, уследити и данима касније. Стрпљиво и искрено одговарајте, у складу са дететовим узрастом.