Више пута смо од стручњака за дечји развој чули да су ликовно, музичко и физичко најважнији предмети до дететове 12. године. Али, ти предмети су управо на маргинама основног школовања, па се тако понекад жртвују не би ли се испоштовани обимни планови за математику и српски језик.
О значају ликовног, о томе зашто је толико важно да деца буду окренута уметности, разговарамо са Јеленом Коштицом и Гораном Ратковићем, ауторима три уџбеника за ликовну културу у издању „Едуке“, за млађе основце.
Након дипломирања на Ликовној академији, Јелена је завршила и мастер студије на Лондонском универзитету, одржала више самосталних изложби и радила као професор Београдској уметничкој школи за дизајн.
Горан Ратковић је дипломирани графички дизајнер. Специјализован је за принт технологију и примену дизајнерских решења у медијској и тржишној комуникацији. Био је вођа ликовних и креативних радионица за предшколски и школски узраст, у оквиру пројекта подржаног од Министарства просвете.
Да ли мислите да предмет ликовна култура у школама има место које заслужује?
Место предмета ликовна култура у школама може се сматрати важним из неколико разлога.
Ликовна култура није важна само за будуће уметнике, већ и за све професије које захтевају иновативност, решавање проблема и размишљање ван оквира.
Активности у оквиру ликовне културе подстичу фине и грубе моторичке способности код деце. Цртање, сликање и обликовање доприносе развоју прецизне моторике, што може бити корисно у многим свакодневним активностима.
Даље, уметност је изузетно средство за изражавање емоција. Деца могу научити како да пренесу своја осећања и мисли на креативан начин, што може побољшати емоционалну интелигенцију.
Кроз ликовну културу, деца уче и о различитим уметничким стиловима, историјским периодима и културним традицијама. Ово доприноси ширем културном образовању ученика.
Активности попут посматрања, анализе и интерпретације уметничких дела развијају перцептивне вештине. То може побољшати њихову способност запажања детаља, аналитичко размишљање и критичко посматрање.
Не треба заборавити ни то да ликовна култура доприноси холистичком развоју детета, обогаћујући образовање изван традиционалних академских дисциплина. Интеграција уметности у школски програм може допринети целокупном развоју личности детета.
У многим образовним системима, постоји свест о важности ликовне културе, али је изазов интегрисати је на начин који задовољава све потребе и циљеве. Коначна одлука о важности овог предмета често зависи од вредности и приоритета које одређени образовни систем поставља.
Аутори сте три уџбеника за ликовну културу за ниже разреде, у издању „Едуке“. Међутим, понекад се заправо часови ликовне културе у том узрасту своде на једноставно цртање/сликање по задатку. Зашто је важно користити уџбенике и у том узрасту и да се часовима приступи једнако озбиљно као, рецимо, математици?
Горан: Схватање ликовне културе озбиљно и коришћење уџбеника помаже у постизању циљева образовања у овој области, подстичући целокупни развој ученика и пружајући им алате за креативно изражавање и разумевање уметности.
Како су конципирани уџбеници чији сте аутори? Шта их издваја?
Јелена: Написали смо уџбенике за први, други и четврти разред. Сви наши уџбеници су радног карактера, у њима се одређени задаци решавају оловком, црта се фломастерима, дрвеним бојицама, као и воштаним бојама. Имају јасну и прегледну структуру и заступљен је модеран, динамичан приступ у коме преовлађује визуелно над текстуалним.
Садржаји у уџбеницима повезани су и са другим предметима и областима. Заступљена су разноврсна питања, радни налози и задаци, чијим решавањем се настава повезује са другим предметима.
Горан: Посебно је важно истаћи постојање кодова за скенирање паметним телефоном који омогућавају линковање са садржајима на интернету пружајући ученицима могућност за боље савладавање и разумевање наставног програма.
Јелена: Након садржаја сваког поглавља налазе се примерена питања којима се проверавају и утврђују знање као и различити задаци који на инвентиван начин омогућавају ученицима вишеструке начине рада у примени знања: индивидуално, у пару или групи. Такође, кроз занимљивости представљени су и садржаји и за оне ученике који желе да стекну и шира сазнања. На крају сваке теме систематизација градива се врши кроз активности у групном раду.
Наши уџбеници могу послужити и као адекватан приручник у припреми рада и организацији часова наставника разредне наставе јер методички и дидактички ваљано обрађују садржаје и начине његовог представљања.
У којој мери се настава ликовне културе променила кроз реформе образовања? Да ли мислите да је план и програм осавремењен?
Горан: Кад је у питању место ликовне културе у нашем образовном систему, ми из угла аутора уџбеника сматрамо да није у потпуности искоришћен сав потенцијал који та образовна област поседује.
Ликовна култура данас децу припрема за много шири спектар занимања него пре неколико деценија.
Да ли вам се чини да би у склопу ликовне културе основци требало да изучавају теме попут графичког дизајна, па чак и дизајна у области гејминга и филмске индустрије?
Јелена: Увођење тема попут графичког дизајна, дизајна у области гејминга и филмске индустрије у оквиру ликовне културе може бити корисно и релевантно у савременом образовном контексту. Гејминг и филмска индустрија постају свеприсутни део савременог друштва, а често захтевају техничке вештине у раду са софтверима, уређајима и другим алатима. Учење ових вештина може припремити ученике за потенцијалне каријере у овим областима.
Рад у области дизајна подстиче креативност и иновације. Ове вештине су важне не само за уметнички израз, већ и за решавање проблема и генерисање оригиналних идеја, што може бити корисно у различитим професионалним контекстима. Дизајн у гејмингу и филмској индустрији обично захтева мултидисциплинарни приступ, укључујући елементе ликовне уметности, анимације, звука, приче и технологије. Ово може пружити холистички приступ образовању и интегрисати различите аспекте учења.
Горан: Осећам обавезу, јер сам професионално везан за област дизајна, да додам да треба пажљиво размотрити како интегрисати ове теме у наставни план и програм, узимајући у обзир ресурсе, интересовање ученика и циљеве образовања. Такође, важно је осигурати да ученици имају прилику да стекну разноврсне вештине и знања унутар ширег контекста ликовне културе.
С обзиром на то да сте радили и у школи, који је ваш савет наставницима и учитељима, на који начин да повежу модерну технологију и ликовну уметност и мотивишу ученике да раде и истражују?
Јелена: Наставници и учитељи имају прилику да користе модерну технологију као средство за подстицање интересовања ученика за ликовну уметност на иновативне начине. То може укључивати коришћење графичких таблета, софтвера за цртање или анимацију, као и апликација за обраду слика и видео садржаја.
Такође, добра идеја је и организовање виртуелних тура по музејима и галеријама на онлајн платформама, што инспирише ученике на даље истраживање различитих уметничких стилова и периода.
Наставници могу да подстакну ученике и да сарађују на дигиталним пројектима. То може укључивати заједничко стварање дигиталних уметничких дела, колаборативно дељење идеја и повратних информација путем онлајн платформи. Ученици могу да креирају своје веб-странице или блогове посвећене уметности. Овим путем могу да деле своје радове и идеје са широм публиком. Интеграција модерних технологија на овај начин не само да освежава наставу ликовне уметности, већ и подстиче ученике да истражују, експериментишу и изражавају своју креативност на новим и узбудљивим платформама.
Горан: На овај начин истовремено је могуће и наставницима да се, заједно са својим ученицима, упознају са новим креативним трендовима и дигиталним алатима за њихову реализацију. Наставници морају да мотивишу ученике, али и ученици такође могу да мотивишу своје наставнике да унапреде своја знања.