Нећу причу ширити нити по ко зна који пут понављати колико је правопис важан и зашто је важан, само ћу вас подсетити на неколико правила.
Називи празника пишу се великим почетним словом, а ако је назив празника вишечлан – великим словом пише се само прва реч (осим ако је у саставу назива празника властито име). Тако се актуелни празници пишу – Нова година, односно Божић. Исправно је написати: Срећна Нова година! Срећан Божић! Међутим, ако некоме пожелите срећну одређену годину, то се онда више не односи на сам празник, већ на предстојећу (данас већ текућу) годину, те је исправно написати: Срећна нова 2013. година! Такође је иправно написати: Срећни новогодишњи и божићни празници! Наиме, придеви новогодишњи и божићни пишу се малим почетним словом.
Неретко ми је било упућивано питање да ли исправније срећан или сретан.Норма стандардног српског језика прихвата обе варијанте овог придева, али даје предност облику срећан. Ово правило изречено је у Правопису српкога језика (Матица српска, Нови Сад, 2010. година) на страни 39; т. 23а: „Разједначавањем групе ћн у срећни, срећно, срећник, срећница добијени су облици сретни, сретно и сл. а промена је пренесена и у сретан. Мада норма признаје дублетизам срећан и сретан – предност треба давати облицима са ћ.“
Уздравље!