Da li razmišljate o pravopisu kada pišete prazničnu čestitku?

28 decembra, 2014

Srećna Nova godina i Božić!

Neću priču širiti niti po ko zna koji put ponavljati koliko je pravopis važan i zašto je važan, samo ću vas podsetiti na nekoliko pravila.

Nazivi praznika pišu se velikim početnim slovom, a ako je naziv praznika višečlan – velikim slovom piše se samo prva reč (osim ako je u sastavu naziva praznika vlastito ime). Tako se aktuelni praznici pišu  – Nova godina, odnosno Božić.  Ispravno je napisati: Srećna Nova godinaSrećan Božić! Međutim, ako nekome poželite srećnu određenu godinu, to se onda više ne odnosi na sam praznik, već na predstojeću (danas već tekuću) godinu, te je ispravno napisati: Srećna nova 2013. godina! Takođe je ipravno napisati: Srećni novogodišnji i božićni praznici! Naime, pridevi novogodišnji božićni pišu se malim početnim slovom.

Neretko mi je bilo upućivano pitanje da li ispravnije srećan ili sretan.Norma standardnog srpskog jezika prihvata obe varijante ovog prideva, ali daje prednost obliku srećan. Ovo pravilo izrečeno je u Pravopisu srpkoga jezika (Matica srpska, Novi Sad, 2010. godina) na strani 39; t. 23a: „Razjednačavanjem grupe ćn u srećni, srećno, srećnik, srećnica dobijeni su oblici sretni, sretno i sl. a promena je prenesena i u sretan. Mada norma priznaje dubletizam srećan sretan – prednost treba davati oblicima sa ć.“

Uzdravlje!

ucionicasrpskog

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


4 komentara na "Da li razmišljate o pravopisu kada pišete prazničnu čestitku?

  1. lidija stojanovic kaže:

    Srecan Bozic i Nova godina…

  2. Goran Boričić kaže:

    Potpuno u svome stilu, savremeni pravopisci (pravopisači?) preporučuju da se nešto čini, a da ne objašnjavaju zašto to činiti. Možda se suviše oslanjaju na istočnu varijantu srpskog jezika, te im ono sretan zvuči nekako prekodrinski – ali ne i nesrpski, zar ne? Slična ”kost” bila je svojevremena, podjednako jalova i bespredmetna, rasprava o zarezu i zapeti – dva termina koja objašnjavaju mehanički postupak kako dobiti odnosno proizvesti (urezivanjem odnosno zapinjanjem za podlogu) dotični znak interpunkcije. Meni, recimo, daleko više smeta dubletizam umesto dvojstva, norma ili standard umesto pravila te princip umesto načela.
    Mislim da treba konačno prihvatiti – i očitu i očiglednu – činjenicu da se struktura stanovništva Srbije trajno promenila, i da su nam – nakon Bljeska i posle Oluje- stigli i izrazi svojstveni našim SUNARODNICIMA iz zapadnih krajeva, koji se takođe izražavaju u srpskom jeziku. Osim ako naši pravopisači ne nameravaju da se pridruže onima koji srpsko svode na srbijansko, a sutra možda i na šumadijsko?

  3. Suzana kaže:

    A koji su to bozicni praznici?

    1. Tanja kaže:

      Badnje veče i Božić.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama