Хемија или хем и ја?
Често питање које добијам од ученика и родитеља је „Шта ће мени/њима хемија?“. И сваки пут дубоко удахнем пре него што започнем са одговарањем на питање… Да ли је заиста хемија само „досадан предмет у школи, који ништа не разумеју“? Зашто се реч хемија повезује само са, на пример, појмом кућне хемије, или за нешто за шта знају да није здраво, али ипак користе, за предмет у школи…, када је цео наш живот и живот наше планете заснован на хемији и условљен хемијом?
Озбиљна је то наука.
Први сусрет са хемијом као предметом у школи је у 7. разреду ОШ. Некада је то можда и било океј, међутим, како се живот убрзао, изгледа да је то ипак касно за садашње генерације деце. Као што су и психолози потврдили, деца раније сазревају, тако да разумевање хемије и могућност савладавања градива хемије може почети и раније, при чему би ученици могли са лакоћом да „ускоче у хемију“ кроз разне експерименте, које би наставници изводили на часовима. Да се не лажемо, ученици баш те експерименте и највише воле. Примамљиво, интересантно, буди радозналост, жељу за истраживањем… рађа свесне и здраве особе, а сигурно и будуће научнике!
С таквим уводом у хемију, кроз експерименте, у 5. и 6. разреду, са барем једним часом седмично, ученици би добили МНОГО, систем образовања би добио МНОГО, ово наше друштво би добило МНОГО…
Из свог искуства у раду са децом – основцима и средњошколцима – схватам да они многе појмове из свакодневног живота са којима су непосредно или посредно у контакту, не повезују са хемијом, па им они, самим тим, нису ни јасни. А сви ти појмови су повезани са хемијом, која је у ствари, корен, срж нас самих и наше свакодневице. Почевши од воде, коју доживљавају само као „Ето, пијемо, да бисмо били живи“, преко намирница које конзумирају да би „ето, били живи“ или пак само „напунили желудац“, сапуна и других препарата које свакодневно користе, одеће,…, па све до чињенице да за један лист папира треба посећи цело дрво. Иза свега стоји хемија. Озбиљна наука.
На жалост, ученицима се све више, из године у годину, ускраћује управо то. Схватање, разумевање есенције њиховог живота, здравог живота, пуног задовољства, без стреса… Чудно је (и застрашујуће) како посегну за тзв. хемијом, врло лако, без неког великог размишљања о последицама: није им добро – узму лек, хоће лепо расположење – узму алкохолно пиће или већ…, хоће да буду „хит“ у друштву – узму цигарете… Ученицима желимо да понудимо више информација везаних за хемију – праву хемију, а не тзв. хемију, а које су битне за њихов живот, поготово током њиховог одрастања, да им омогућимо да сами дођу до сазнања колико је битно знање хемије за цео живот, не само да добију оцену из предмета Хемија у школи. Са недовољним бројем часова хемије у школама, са неразумевањем значаја започињања учења хемије у 5. и 6.разреду и неправовременим исправљањем тих недостатака у образовном систему, генерације ученика су оштећене.
И да се вратимо на почетак, тј. на наслов: Хем и ја… Хем је мали молекул у средишту молекула хемоглобина, протеина који обавља изузетно важан задатак у организму човека: преноси молекуле кисеоника путем крви до свих ткива и органа, омогућујући им да од молекула нутријената унетих храном произведу енергију неопходну за преживљавање и синтетисање свих молекула потребних организму. Ја видим везу. А ви?!
Аутор: Весна М. Митровић, професор хемије