ПИСА истраживање реализује се већ више од 20 година, а и даље се појављују тумачења
резултата која истраживачима задају главобољу. Феномени у образовању резултат су
утицаја бројних фактора (личне карактеристике ученика, породица, вршњаци, школа,
култура…), што компликује њихово разумевање и самим научницима. Зато није изненађујуће да се у вези са ПИСА налазима, које додатно усложњава међународна димензија овог програма, појављују неисправне интерперације. У овом тексту истаћи ћемо неке од митова у вези са значењем ПИСА налаза из којих произилазе грешке у
тумачењу које се често појављују у јавном простору.
МИТ 1: ПИСА резултати мере ефекат средње школе коју ученици који су учествовали похађају.
ПИСА истраживање обухвата ученике узраста 15 година, а реализује се током пролећа
(март-април). Око 85% ове групе ученика у тренутку тестирања похађа први разред
средње школе и у датој школи провело је нешто више од једног полугодишта (око 15%
узорка налази се у другом разреду средње школе). Са друге стране, предмет овог истраживања су нивои писмености који се изграђују годинама, а не неколико месеци.
Због тога није исправно приписати постигнуће ученика ефектима рада средње школе. Висока и ниска просечна постигнућа ученика неких средњих школа последица су склоности ученика различитог успеха да се групишу у одређеним школама при упису у средње образовање (нпр. веома успешни ученици чешће уписују гимназије).
МИТ 2: ПИСА резултати за Србију не могу бити тачни, јер наши ученици освајају медаље на међународним такмичењима.
Или: Лош резултат значи да немамо ученике који постижу добар резултат.
Неисправно је доводити у питање поузданост ПИСА резултата за Србију на основу информација о томе да ученици из Србије постижу успехе на међународним такмичењима. То је као кад бисмо тврдили да су школе тениса у Србији најбоље на основу тога што Новак Ђоковић постиже изузетне резултате. На међународна такмичења одлазе најбољи ученици, док податак о постигнућу једне земље показује постигнуће репрезентативног узорка и говори о просечном ученику. Друге врсте налаза које ПИСА извештај садржи откривају и заступљеност ученика на различитим нивоима постигнућа.
Међу ученицима из Србије, највише нивое постигнућа (нивои 5 и 6) из математике остварује 4% ученика (ОЕЦД просек је 9%), а из читања и науке 2% (ОЕЦД просек за ове две области је 7%). Нажалост ови налази показују да је заступљеност ових ученика у Србији много мања него што је просек у ПИСА истраживању, па чак и у поређењу са земљама сличним Србији. Ипак, налази показују да и ови ученици постоје у српским школама, те није оправдано ни оно тумачење по ком ових ученика уопште нема.
МИТ 3: Висок ниво функционално неписмених значи да ученици не знају да пишу, односно не познају добро правопис.
ПИСА истраживање не мери овладавање школским програмом на нивоу чињеничног знања, већ развијеност компетенција у домену читања, математике и науке, неопходних за активно и продуктивно учешће у савременом друштву. Стога нивои “писмености” на које указују ПИСА резултати не говоре о познавању правописа, већ указују на друге облике писмености. Читалачка писменост је капацитет ученика да разуме, употреби, размишља и ангажује се на писаним текстовима. Математичка писменост се односи на капацитет ученика да примени математичке вештине, процедуре и концепте на разноврсне ситуације из свакодневног живота. Научна писменост подразумева спремност ученика да се упусти у рационалну дебату о научним и технолошким темама и захтева компетенције за научно објашњавање појава, процену и дизајнирање научних огледа и за научно тумачење података и доказа.
МИТ 4: Добар резултат у ПИСА истраживању постижу само ученици из најбогатијих земаља.
Иако прост преглед приказа резултата за сваку земљу наводи да закључак да је постигнуће боље у богатијим земљама и обрнуто, ПИСА извештај обухвата и сложеније анализе које дају више информација. Такве анализе показују да је постигнуће ученика повезано са количином средстава која се издвајају за образовање. Међутим, анализе показују и да је у неким земљама успех ученика испод оног који би био очекиван на основу улагања, као и да је у неким земљама, међу којима је и Србија, успех већи од оног који би се очекивао на основу улагања.
МИТ 5: ПИСА истраживање служи само за поређење земаља.
Током ПИСА тестирања ученици решавају задатке из три ПИСА домена (читање, математика и наука), али попуњавају и упитник који садржи бројна питања о ученику и школи. Осим тога, подаци се прикупљају и од школа које су обухваћене узорком, а узимају се и системски подаци о целокупном образовном систему, као што су подаци о улагањима из тачке изнад. На основу свих ових података раде се бројне анализе које показују повезаност различитих фактора, добре праксе и смернице за доносиоце одлука, те ПИСА истраживање има много ширу намену од пуког поређења земаља.
МИТ 6: Ранг земље на листи постигнућа показује колико је њен образовни систем добар у односу на остале.
На основу резултата који се добијају на узорку ученика, ПИСА процењује колико би било постигнуће читаве популације ученика у датој земљи. Да би биле прецизне, такве процене се статистички изражавају уз такозвани интервал поверења. На пример, постигнуће ученика из Србије из математике на узорку ученика износило је 440, а интервал поверења за целу популацију је између 437 и 443. Додатно, узимају се у обзир и разлике између ученика, минимална и максимална постигнућа, због којих се интервали поверења различитих земаља често и преклапају. Када на овај прецизнији и нешто компликованији начин присупимо резултатима, смисленије је посматрати групе земаља које деле слично постигнуће, него их рангирати на листи на којој се суседни рангови заправо не разликују. Другим речима, ПИСА није фудбалско такмичење – неретко су земље које имају сличан резултат заправо подједнако успешне.
МИТ 7: Померање земље на листи указује на погоршање или напредак у образовању.
Промена ранга неке земље између ПИСА циклуса не указује нужно на побољшање или
погоршање постигнућа или унапређење/погоршање квалитета образовања у датој земљи.
Осим што треба узети у обзир ограничења тумачења рангирања земаља наведена у претходној тачки, потребно је имати на уму и контекстуални апсект такве ранг листе. Наиме, ранг једне земље може мењати чак и ако су њена постигнућа истоветна као у претходном циклусу, али се постигнућа неких других земаља побољшавају или погоршавају или ако се мења скуп земаља које учествују, нпр. неке земље прескоче поједине циклусе или, што се чешће дешава, нове земље се укључе у програм.
Ауторке: Катарина Мићић, Марина Виденовић, Барбара Блажанин и Гордана Чапрић, Ауторски тим за национално извештавање за ПИСА 2022.