Полазак у школу и развијање радних навика

јануар 20, 2015

Дете које први пут полази у школу лакше ће се снаћи уколико има већ формиране неке радне навике, а оне се успешно стичу увођењем детета у примерене радне задатке.
Текст који следи је преузет са сајта Одгој, ауторке Медине Јусић, а за наш сајт га је припремила наша сарадница Виолета Драшковић.
Озбиљнијем и сложенијем формирању радних навика код деце приступа се са поласком у школу, где игра као основни облик дечије активности у предшколском добу, постепено уступа место озбиљнијој активности, тј. учењу и раду. Иако је дете и пре поласка у школу требало да има развијене одређене радне навике, са поласком детета у школу, пред родитеље и наставнике поставља се велики и сложен задатак: развијање нових радних навика. То се мора изводити брижљиво, стрпљиво, смишљено и систематски и то од првог дана. Зато је потребно да се родитељи и наставници придржавају следећих поступака: dete

  • упознавање будућег ученика са циљевима и задацима школе, а тиме и са радом као главном школском активношћу;
  • приказивање практичних примера ученику шта треба да ради и како да обавља радну активност;
  • увежбавање наученог;
  • контрола и интересовање за учеников рад;
  • чврст режим дана и настојање да се до краја спроводи;
  • свестан однос према формираној навици разјашњавањем и развијањем одговорности.
  • Упознавање будућег ученика са циљевима и задацима школског рада

Пре него што се дете нађе у школској клупи, потребно га је припремити и упознати са циљевима и задацима школе. Припрема ученика за школу има за циљ да се будућем ученику олакшају први школски дани, како би се могао што брже и лакше интегрисати у нову средину. Школу детету треба приказати реално, онакву каква она заиста јесте. Ту нису потребна ни претерана улепшавања, нити застрашивања. Кроз разговор са родитељима дете треба да схвати школу као установу у којој ће да научи много лепих и корисних ствари, да упозна и стекне своје будуће пријатеље.
Примери и показивање
У развијању радних навика код ученика првог и другог разреда, највећу улогу има пример одраслих. Значај примера се повећава уколико он потиче од оних које дете воли. То су првенствено родитељи, а касније и наставници. Дакле, живи примери околине најјаче делују на формирање радних навика детета, што је најзначајније за прве месеце његовог школског живота.
Поласком у први разред дете стиче извесне радне обавезе са којима његова личност бива активирана. Показивањем како треба писати и читати, наставник код својих ученика развија одређене радне операције које они треба да усвоје. Тако се на часу ствара радна атмосфера, у којој наставник показује и тумачи, а ученици усвајају одређено знање. Практични примери и показивање одраслих подстичу и мотивишу ученика да и он сам приступи одређеном раду: напише и научи слова, нацрта кућу, поспреми своју клупу и књиге и сл. Марљивост и рад старије браће и сестара такође развијају интересовање ученика за рад и љубав према раду.
Увежбавање наученог
Радне навике се не могу формирати без дугог вежбања и систематског понављања. Вежбање се састоји у понављању неке интелектуалне радње са којом се стиче одређена вештина и аутоматизује навика. Наставници и родитељи не би требало да се задовоље само тиме што су ученику показали како треба да обавља дату радњу. Да би дете научило писати, читати и рачунати, није довољно само наставниково показивање, већ је потребно да свакодневним вежбањем ученик стекне навику да често пише, чита и рачуна, али и онда када то нико од њега не захтева.
Пре сваког вежбања, детету треба разјаснити које ће радне операције вежбати, како ће их вежбати и која је сврха тога рада. Домаћи задатак који даје наставник има за циљ да ученик што боље овлада одређеним градивом, да га што детаљније схвати и усвоји, а са друге стране, она пред ученика поставља једну радну обавезу. Резултати вежбе најбољи су ако се она обавља у почетку краће са мањим размацима, а касније све дуже, али са већим размацима. Што ученик више вежба, тиме ће и његова самосталност у обављању радњи бити све већа, а помоћ наставника све мања, јер се само вежбањем могу стећи дуготрајне радне навике.
Контрола и интересовање за учеников рад
Од првог дана школе требало би разговарати са дететом и интересовати се за његов рад. Питања која упућујемо детету не би требало да постану досадна и прерасту у стална, мучна запиткивања, него да код детета створе потребу да о дешавањима у школи само прича. Било би добро знати и садржај домаћих задатака за сваки дан, али то не значи да је потребно да их родитељи решавају. Боље је да дете самостално обавља своје школске дужности уз одређену, потребну, помоћ родитеља. Уколико се контрола учениковог рада буде спроводила свакодневно, код њега ће се развити дисциплинован однос у извршавању радних обавеза. Код ученика који је стекао одређене радне навике, са његовим развојем, учесталост контроле ће се постепено смањивати све док потпуно не исчезне.
Дневни распоред ученикових дужности
Дневни распоред ученикових дужности је саставни део свих наведених поступака у процесу развијања радних навика. Ако се извесне радње обављају тачно у одређено време сваког дана, оне ће се лакше учврстити код деце и долазиће као нешто сасвим нормално, без чега се не може.
Дете би било добро навићи:

  • да све обавезе обавља у тачно одређено време;
  • да решавање домаћих задатака ради после јела и одмора;
  • да једном започети рад неизоставно уради до краја.
  • Планирањем ученик може да контролише и критички посматра свој рад и коришћење времена, па ће се трудити да расположиво време што боље искорисити, чиме ће убрзавати темпо свога рада, што је значајна васпитна мера.

Као што утврђено време за рад има свој значај за постизање важних успеха, тако и место рада треба бити стално. Стално радно место мобилише ученика на активност, утиче на његову концентрацију и појачава његов радни потенцијал. Када ученик седа за своје радно место, његово цело биће се усмерава на посао који га на том месту чека. Уколико дете промени радно место, оно се одмах налази у новој ситуацији, окружено другачијим предметима који одвлаче његову пажњу и удаљавају га од садржаја који треба да усвоји.
Након што се утврди стално време и место рада и дете се на то навикне, непредвиђени појединачни изузеци због одређених околности неће представљати неки проблем, јер ће се дете одмах након тога враћати свом сталном распореду радних активности.
Неговање свесног односа према формираној навици разјашњавањем и развијањем одговорности.
Када се код детета формира одређена радна навика, важно је да дете постане свесно свог деловања и потребе за радом. Детету пре свега треба објаснити зашто је важно да оно континуирано ради, а не да му се рад намеће без икаквих објашњења. Код детета треба развити и осећај одговорности на који ће се оно позвати сваки пут када му не буде по вољи да нешто уради. Деца воле да су за нешто одговорна, посебно ако им се то представи на леп начин. Посебно воле да се осећају важним, да знају да други имају у њих поверења. Овде је од пресудног значаја лични пример родитеља и успостављање договора са дететом. Ако су родитељи неодговорни и заборављају да обаве неке послове, или их стално одлажу, а инсистирају да дете то уради, они долазе у контрадикцију између својих речи и дела. То детету сигурно неће промаћи, ма колико се родитељи у овом случају позивали на ауторитет. Ако тражите од детета одговорност и савесност у раду, онда и вас као његове родитеље треба да красе те особине!
Развијајући радне навике код деце, родитељи истовремено могу радити и на властитим радним навикама које ће помоћи да се превише времена не троши на гледање телевизије, играње компјутерских игрица, беспотребне телефонске разговоре и сл.
Уколико стално наговарамо дете да ради домаћи задатак и учи док гледамо телевизију или разговарамо телефоном, то свакако неће имати ефекта. Дете ће, под утицајем ауторитета старијег послушати, али ће радити безвољно и при томе ће стално мислити на оно што родитељи раде.
Ако желимо да дете обавља своје обавезе, онда у то време и ми себи морамо наћи неки посао, како би оно било свесно да сви у кући нешто корисно раде. Зато ако родитељи желе да код детета развију навику читања књига, најбоље ће то постићи ако и сами буду читали књиге у слободно време, или пред спавање.
Само личним примером, односно, одговорним односом, родитељи могу код детета развити љубав према раду. Радне навике које дете стекне од малена, основа су за даље формирање у школи и као такве остају кроз цели живот. Осим тога, радне навике помажу развијању физичке снаге детета, изоштравају његове интелектуалне снаге и способности, јачају његово стрпљење и вољу чиме оно постаје вредније и способније за сналажење у новим животним ситуацијама.
Навикавање детета на свакодневно обављање радних обавеза доприноси обликовању његовог карактера и способности, те развија свесност о корисности рада. Уколико помогнемо детету да радне навике на време развије, поставићемо темеље вредне и квалитетне личности која која ће се лакше снаћи у будућим животним ситуацијама.
 
deteplus.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама