Савет родитеља палилулске Основне школе ”Милена Павловић Барили” обратио се дописом родитељима у свом комшилуку.
Њихов допис преносимо у целости:
Драги сви,
Родитељи, комшије, познаници и пријатељи све наше деце,
Молимо вас да на тренутак застанемо и да свако за себе нађе одговор на неколико питања:
• Да ли се осећате сигурно?
• Да ли верујете да, ако будете изложени неправди или на други начин угрожени, тренутни систем урадиће било шта да вас заштити? Да ли сте већ осетили неправду и нечовечност на својој кожи?
• Да ли вам је нормално да се за основна права боримо као да су привилегије?
• Да ли, након свих дешавања у земљи, када пошаљете децу у школу, помислите понекад: „Ваљда неће поново, овде и нама”? Ваљда нико неће поново из себе пустити мрак, ваљда ће фасада и плафон остати на месту…
• Знате ли за родитеље и децу који за себе и своју децу морају да траже и просе новац за лекаре и лекове ван граница наше земље? Они у мањини који добијају лекове за тешке болести овде су јуче добили позив којим им јављају да ће им и то бити ускраћено ако…
• Да ли се осећамо добро у друштву где ријалити програми, криминални ликови и неартикулисани естрадни производи имају сваки вид предности, поштовања и приоритета у односу на писмене, паметне, пристојне и непоткупљиве?
• Да ли заиста верујемо да „тако овде једноставно мора да буде“? Је ли стварно не смемо ни да помислимо да може боље?
• Да ли вам је ОК да наставимо „нормално“ након тренутка одавања почасти у коме „неке чудне силе“ пуцају у масу са идејом да произведу координисано масовно страдање.
• Битни појмови су нам постали празни и небитни: нормалан живот, достојанство, правда. Немају ефекат, смарају нас?
Ово писмо је молба, апел, СОС аларм:
Заједно смо далеко стигли – кроз међусобну подршку, одрицање и поштовање.
Данас, више него икада, потребни смо једни другима. Потребни смо да будемо ту, присутни, гласни и јасни. Да свако својим иступањем и гласом подржи храбре људе који су се одважили да проговоре први и уместо нас.
Одговорни смо за нашу децу. И за њихову децу. У питању је сутра, следећа година, и све године, и све њихове школе, и сви први послови, и сви прави пријатељи и љубави, и сви новорођени.
Овај тренутак је кључан, а сваки родитељ данас има најтежи и најважнији задатак. Данас се боримо за себе и своју децу, јер ми без њих не знамо зашто, а они без нас немају како.
Страх је променио страну. Родитељи, пробудите се, иступите људи, дајте да се чујемо и сложимо да нико не треба да пристане на мање од онога што заслужује.
Ако не сада, када? Ако не ми, ко онда?
У доброј нади и вери,
Савет Родитеља ОШ “М.П. Барили”