Удружена просвета Србије, коју чине чек 23 просветне организаије и удружења, изашла је данас са својим захтевима који се тичу компетенција неопходних за обављање функције министра просвете.
Они су подсетили да је просвета, према важећим законима, једна од есенцијалних делатности, неопходна за функционисање државе, а да се тим ресором нико не бави системски, ни озбиљно, ни добронамерно – што је и довело до дубоке кризе у којој се образовни систем данас налази.
”Ако као друштво желимо да напредујемо, морамо највише пажње посветити нашој будућности – а то значи улагање у образовање. Управо зато, од пресудне је важности ко ће убудуће стајати на челу Министарства просвете.” – саопштила је данас Удружена просвета Србије.
Носиоци образовања сматрају да је крајње време да се поставе јасни и недвосмислени критеријуми које мора испуњавати сваки будући министар овог кључног ресора.
У наставку преносимо списак неопходних компетенција и критеријума које треба да испуни онај ко ће следећи сести у министарску фотељу у Немањиној 22. Они су те компетенције поделили у 8 категорија.
1. Стручно знање и образовање
– Неопходно је да будући министар има формално образовање у области педагогије, психологије, методике наставе или сродних дисциплина у оквиру просветног система.
– Пожељно је да има академско звање доктора наука стечено на домаћем, државном универзитету.
– Очекује се дубоко разумевање свих нивоа образовања – од предшколског до високог.
2. Искуство у просвети
– Министар мора имати најмање 15 година континуираног искуства у образовању, на позицијама као што су васпитач, наставник, професор, дефектолог, психолог, педагог, библиотекар, директор установе, истраживач или креирање образовних политика.
– Не сме бити политички ротациони функционер – односно не сме претходно обављати министарску функцију у другом ресору.
3. Реформистички дух и визија
– Очекује се јасна визија унапређења система образовања, укључујући дигитализацију (може да подразумева чак и прилагођавање постојећег система, али је важно да све одлуке у вези дигитализације буду апсолутно транспарентне за све учеснике у образовању, са напоменом да је за сваку одлуку која се тиче података о личности деце потребна сагласност родитеља/старатеља) модернизацију наставе, развој критичког мишљења, смањење бирократије и залагање за побољшање услова рада запослених у образовном систему.
– Министар мора познавати специфичне изазове образовања у Србији и бити свестан потребе за сталним прилагођавањем система у складу са друштвеним околностима, али и савременим европским и светским тенденцијама.
4. Комуникационе и лидерске вештине
– Неопходне су изражене комуникацијске способности, способност повезивања са свим актерима у образовању: наставницима, ученицима, родитељима, стручним службама и невладиним сектором.
– Министар мора бити у стању да подстиче дијалог и сарадњу, без дискриминације било ког чиниоца образовног процеса.
5. Етика и интегритет
– Будући министар мора бити частан, разложан, посвећен јавном интересу, доследан, принципијелан и достојанствен у обављању функције.
– Мора бити спреман да се бори против свих видова корупције у систему, укључујући злоупотребе у процесима акредитације, запошљавања и вредновања рада запослених.
6. Отвореност за струку
– Министар мора бити спреман да уважава и консултује струку и сарађује са академском заједницом, доносећи одлуке искључиво на основу стручно утемељених анализа, без политичког или страначког утицаја.
7. Управљање кризним ситуацијама
– Министар мора имати доказано искуство у ефикасном решавању кризних ситуација у оквиру образовног система (нпр. током пандемије, у случајевима насиља, дискриминације или занемаривања).
– Очекује се учешће у програмима и обукама за интервенцију у кризним околностима и формирање мобилних тимова за подршку установама.
8. Избор сарадника
– Министар мора имати пуну аутономију у избору сарадника и пратити критеријуме стручности и етичности.
– Постављање стручних кадрова на свим нивоима – од предшколских установа до универзитета – мора бити стратешки приоритет.