Много се говори о прераној и прекоменрној употреби екрана. Снажан утицај који претерана употреба дигиталних уређаја има на све нас, а нарочито на децу у развоју, више није упитан. Доказано је да деца која проводе више времена уз видео садржаје имају слабију концентрацију, мањи опсег пажње, слабије развијен говор, лошије социјалне вештине.
Родитељи, зато, свесни опасности, све више воде рачуна о томе колико времена деца проводе уз екране, користе различите начине да то контролишу. Кроз договор са децом, али и ограничења коришћењем апликација које управо служе тој врсти контроле.
С друге стране, интернет је веома широк простор препун изузетно корисних садржаја, исто колико и опасних или штетних. И баш зато циљ не треба да нам буде одвајање деце од екрана, већ контрола садржаја које деца конзумирају.
Наиме, постоји један парадокс на ову тему који многима промиче.
Ми, заправо, меримо минуте, а игноришемо УТИЦАЈ.
Бројимо сате, а не обраћамо пажњу на садржај.
Бринемо о времену пред екраном, а заборављамо СВРХУ.
И баш је овај погрешно усмерен фокус разлог због ког су битке које с децом водимо око употребе дигиталних уређаја тако исцрпљујуће и неефикасне.
Грешка коју многи родитељи праве
Верују да свако време пред екраном једнако утиче на дечји мозак.
Кад ваш трогодишњак гледа лепу дечју емисију о природи, животињама, неки цртани филм едукативног типа с вама, то није исто као кад му дате телефон и дозволите цртани филм у ком се слике брзо мењају.
Ако ваш предшколац користи апликацију за креирање креативног садржаја примерену његовим годинама, то је одлично. Али не и ако скролује бесомучно кроз кратке Јутјуб снимке.
Дакле, шта је важно?
1. Садржај – бирајте спорије снимке уместо брзих са великим бројем фрејмова у секунди. Бирајте оне који од деце траже да решавају неку врсту проблема, уместо пасивних. Водите рачуна о узрасту и томе да садржај буде прикладан.
2. Контекст – поставите јасне границе шта НИЈЕ прихватљиво (игрице са пуцањем, садржаји са елементика хорора…). Поставите, наравно и временско ограничење, као и период дана када се користе екрани.
3. Повезивање – Деца на мрежама лако могу ући у комуникацију с непознатима. Надгледајте све канале комуникације.
4. Комуникација – разговарајте с дететом о садржајима које прати, ономе што му се свиђа, што га евентуално плаши, како се осећа у појединим ситуацијама…
Истраживања су јасно показала да време пред екраном у раном узрасту директно утиче на то како им се развија пажња, како толеришу спорије активности, колико су у стању да одложе задовољство, како се понашају у комуникацији у стварном свету, али и њихов будући однос према дигиталном свету.
И управо зато време које ваше мало дете проводи испред екрана није само тренутно важно, већ се кроз контролу и правилно усмеравање поставља темељ за њихово тинејџерско доба које ће извесно бити добрим делом на друштвеним мрежама, на њихово коришћење технологије онда када им буде заиста и потребна, на балансирање реалног и виртуелног живота. Све је то тесно врло повезано.
Зато, инсталирањем неке апликације за контролу нисте решили проблем. То је само алатка, помоћник. Главни регулатор сте ви, родитељи. Немојте то да заборавите.