Став о положају наставника у Србији подељен је на два пола. Један који указује на бројне мањкавости и проблеме, на системско занемаривање образовања, а самим тим и улоге просветне професије, а други који понавља исту мантру: ”вама је супер, радите 4 сата дневно и имате три месеца распуста”.
Одлучили смо да питамо вештачку интелигенцију. Да, знамо да она функционише тако што прикупља информације од извора које процењује као релевантне и онда укршта податке и формира ”став”.
Преносимо одговор ВИ на наше питање – какав је положај наставника у Србији?
Положај наставника у Србији већ дуги низ година је један од најосетљивијих и најспорнијих аспеката образовног система. Иако се на нивоу друштва наставници и наставнице често сматрају важним чиниоцима у развоју деце и младих, реалност са којом се суочавају у свом професионалном животу је прилично тежка. Постоје различити аспекти који утичу на њихов положај, од плате и услова рада до социјалног и професионалног статуса.
1. Плата и материјални услови
– Ниске плате су највећи изазов за наставнике у Србији. Плате наставног кадра често су недовољне за животни стандард, што доводи до великих проблема са мотивацијом и професионалном посвећеношћу. Наставници, нарочито у нижим степенима образовања (основне школе), не ретко имају плате које су испод просечног дохотка у земљи.
– Плате су различите у зависности од врсте школе и региона. Док у великим градовима, попут Београда, наставници можда имају нешто боље услове, наставници у мањим и руралним местима често зарађују још мање. Ово је један од главних разлога зашто многи наставници разматрају могућност одласка из просвете.
2. Социјални статус и поштовање
– Низак социјални статус наставника у Србији је такође велики проблем. Упркос значају њихове улоге, наставници често нису довољно ценjeni и поштовани од стране друштва. Културни и друштвени поглед на наставништво као професију понекад подразумева да наставници не заслужују адекватну компензацију или поштовање.
– Иако се у школама очекује да наставници буду педагози, психолози, васпитачи и организатори, њихово мишљење и стручност не увек добијају потребну подршку и признање у друштву.
3. Услови рада и административне обавезе
– Прекомерне административне обавезе такође представљају велики проблем. Наставници су често оптерећени бирократским пословима, попут попуњавања извештаја, пријављивања ученичких резултата, планова рада и других докумената. Ове активности одузимају време и енергију која би могла бити усмерена на непосредни рад са ученицима.
– Поред тога, наставници често морају да се прилагођавају брзим променама у наставном плану и програму, а често и да улажу додатне напоре да би се одржали корак са новим технологијама и методама наставе.
4. Ниска мотивација и запостављена обука
– Незадовољство наставника у великој мери произилази из недостатка мотивације. Многи наставници осећају да њихов рад није адекватно награђен и да им је напредовање унутар система образовања ограничено. Осим тога, многи наставници не осећају да су им обезбеђени довољни ресурси и обуке како би могли да унапреде своје вештине, што их оставља у сталној недоумици како да побољшају квалитет наставе.
– Професионални развој је, иако формално прописан, често неадекватан и не прилагођен стварним потребама наставника. Обуке су неретко кратке, неинтерактивне или без реалног утицаја на свакодневни рад у учионици.
5. Проблеми са дисциплином и вршњачким насиљем
– Дисциплински проблеми у школама, нарочито на нижим нивоима образовања, такође се одражавају на положај наставника. Многи наставници се суочавају са свађама и насилним понашањем ученика, што додатно отежава њихов рад. Од наставника се очекује да решавају ове ситуације, али им недостају адекватна обученост и подршка.
– Вршњачко насиље је посебно проблематично, а наставници су понекад у ситуацији да нису у могућности да се изборе са овим феноменом, јер школе често немају довољно ресурса или стратегија за превенцију и интервенцију.
6. Отежан приступ професионалним привилегијама
– Синдикати и побољшање права наставника: Иако постоје синдикати који се боре за права наставника, многи наставници сматрају да синдикати понекад не успевају да остваре значајне промене. Проблеми као што су ниске плате, лоши радни услови и недовољна подршка наставницима остају и даље актуелни, а рад синдиката често не успева да утиче на суштинске промене.
– Прелазак у пензију и дугорочне перспективе: За многе наставнике, пензијски систем и дугорочне перспективе су такође један од изазова. Без адекватног система подршке и могућности за напредовање, наставници често остају у професији и са осећајем да су „заглављени“ без шансе за значајну промену.
7. Млади наставници и напуштање професије
– Млади наставници често одлучују да напусте професију због ниских плата, недостатка мотивације, као и услова рада који их не испуњавају. Многи од њих, после неколико година рада, одлазе у друге секторе, који им нуде боље материјалне услове, бољи статус и више прилика за професионални развој.
U potpunosti se slažem sa mišljenjem VI.
Одличан је положај просвјетних радника спрам онога што су нам показали у задњих осам мјесеци. Част изузецима.
Devet meseci, danas, Bubice. I još Vam nije jasno na čega se ukazuje poslednjih devet meseci. Vidite i sami da je teško da se shvati.
Jasno nam je… Kristalno jasno
koliko rade,imaju odlicne plate!
To bi bilo kao kada biste rekli: „A, što glumci ne glume osam sati svakoga dana?“ ili „Što voditelj dnevnika ne vodi osam sati dnevno dnevnik?“ „Zašto skretničar ne „skreće“ vozove svake sekunde svog radnog dana?“
Međutim, čini mi se da ne razumete kolika je potrošnja na ovom poslu – emotivna, mentalna, pa i fizička.
Realno, koliko radimo, s master diplomom, trebalo bi da smo plaćeni mnogo više. Posebno uz ovu inflaciju, cenu goriva, hrane, struje, kvadrata.
I poslednje – počnite makar rečenicu velikim slovom. Nisu svi kao Vaša učiteljica koja Vas nije naučila makar tome. Mada pre verujem da se trudila, ali da nije mogla išta da uradi.
Да додам да постоји велик број незспослених просветних радника и оних који не раде у струци јер је јако тешко наћи посао у просвети.
Drzava godinama radi protiv prosvetara.I sta onda ocekivati?Kazu da je prosveta od posebnog drzavnog interesa ali samo na papiru.U stvarnosti zadnja rupa na svirali.Godinama plate prosvetara se drza ispod proseka dok svi drugi u budzetu imaju plate iznad proseka.Ministarstvo prosvete,sindikati i vlada se dogovaraju kako da lazu i predju prosvetare.Prosvetari su prepusteni sami sebi i nisu mocni nista da promene osim da trpe ili da beze ako imaju gde Uvek su postojali raspusti u prosveti i imali su velike plate i stanove i sve sto treba.Danas kada su svi protiv njih sire se lazi sa raspustima da nista ne rade i.t.d.Prosvetari imaju 40 casovnu radnu nedelju,rade i kod kuce.Spremaju se za nastavu sprenaju i pregledaju kontrolne i pismene zadatke.Nemaju sloboda ni vikend.Rade vise neko drugi ali drzava okrece javnost protiv njih kako ih ne bi placala i resavala mnoge probleme u skolama.Moze im se imaju moc a prosvetni radnicicute trpe drze do dostojanstva a drzava ih sve vise gazi A ne znaju ili se prave da ne znaju da propast prosvete znaci i propast drzave.To se vidi ali njima haos treba kako bi sto vise stavljali u dzepove.Bogatsvo funkcionera je u milijardama a promovisu pristojnu i postenu zemlju.Dok se ne promeni odnos drzave prema prosvetarima a ministarstvo i sindikati da rade u interesu njih crno im se pise.
To možete da pišete onima koji nikog da radi u prosveti, ali ima nas koji znamo pravo stanje prvo ste slagali za platu a o nestručnosti, neodgovornosti i ne sposobnosti prosvetara (čast izuzecima) nije samo vlast kriva