У животу човековом глаголи хтети и моћи имају изузетан значај. Јер, кад се нешто хоће, онда се најчешће и – може. А кад се хоће и може, онда се препреке савладавају, велики успеси постижу, па чак и велика чуда стварају.
И у самом језику ти су глаголи по нечему изузетни. Ми, на пример, кажемо: читам, гледам, пишем, певам, волим, молим, роним, пловим, идем, спавам… али не говоримо хоћем и можем, него хоћу и могу.
На једну страну, дакле, сви остали глаголи, који се у овом облику (1. лицу једнине садашњег времена) завршавају на -м, на другу страну само та два глагола – хтети и моћи: они се, упркос свему, у истом том облику завршавају на -у, а не на -м.
Признајте да ово нисте приметили!
Одломак из Занимљиве граматике Милана Шипке