U životu čovekovom glagoli hteti i moći imaju izuzetan značaj. Jer, kad se nešto hoće, onda se najčešće i – može. A kad se hoće i može, onda se prepreke savladavaju, veliki uspesi postižu, pa čak i velika čuda stvaraju.
I u samom jeziku ti su glagoli po nečemu izuzetni. Mi, na primer, kažemo: čitam, gledam, pišem, pevam, volim, molim, ronim, plovim, idem, spavam… ali ne govorimo hoćem i možem, nego hoću i mogu.
Na jednu stranu, dakle, svi ostali glagoli, koji se u ovom obliku (1. licu jednine sadašnjeg vremena) završavaju na -m, na drugu stranu samo ta dva glagola – hteti i moći: oni se, uprkos svemu, u istom tom obliku završavaju na -u, a ne na -m.
Priznajte da ovo niste primetili!
Odlomak iz Zanimljive gramatike Milana Šipke