Министар просвете Дејан Вук Станковић гостовао је на ТВ Пинк и том приликом изјавио да се налазимо на ”добром путу да почетна плата у просвети буде идентична са просечном платом у Србији”.
„Пројекција за ову годину је да почетна плата у просвети буде 114.000, а пројекција просечне зараде у Србији је 117.000 динара. Када говоримо о маси која се издваја за високо, средње и основно образовање потребно нам је још седам одсто да би дошли до тога што синдикати траже“, рекао је Станковић за ТВ Пинк.
Оценио је да би, уколико би то постигли, у социјално-економском смислу обезбедили просветне раднике и дали им одговарајући статус.
„Онда би вероватно и привлачност тих наставничких смерова на појединим факултетима расла. Ми радимо на томе, ми смо у контакту са синдикатима“, рекао министар, а преноси Танјуг.
Истакао је да ће постојати веза између рада и зараде.
„Ко буде хтео да ризикује са својим радноправним статусом, он може да иде у блокаде. Ми нерад плаћати нећемо. Свако ко буде радио, добиће своју увећану плату.“, нагласио је Станковић.
Додао је да се од тога није одустало и да постоје средства у буџету за тако нешто.
„Многи су ми рекли, који дуго времена раде у просвети, да никада више новца није било у просвети“, навео је министар.
Додао је да свако може да се бави политичким активностима, када заврше обавезе као професор, наставник, асистент или сарадник у било којој школи или високошколској институцији.
Говорећи о првом уписном року на Београдски универзитет на који се ове године уписало 10.984 студената, за разлику од прошле године када је било 11.522 студената, Станковић је рекао да је 10 одсто мање студената доказ, не може да буде статистичка грешка.
Он сматра да је ова година, са становишта регуларне универзитетске активности и образовног процеса, изгубљена.
„Ово сад што се ради је решење у изнудици. Онлајн настава плус консултативна настава, онда једна убрзана динамика испитних рокова, где студенти морају да постигну врло добре резултате за кратко време, што је врло тешко имајући у виду и педагошку и психолошку димензију. Ове блокаде су њих убациле у стање еуфорије, разбиле регуларно похађање школе, разбиле неку дисциплину и самодисциплину која је требало да се створи код њих“, рекао је министар.
Sasvim je legitimno da „neki koji u prosveti rade dugo“ iznesu svoje opservacije o tome koliko je para u obrazovanju. Ali ako to čine, trebalo bi da stoje iza toga što su rekli imenom i prezimenom. Ovako se sve svodi na subjektivni utisak „nekih“.
Možda „neki koji rade u prosveti dugo“ imaju poseban status, ili privilegovan položaj, možda su u pitanju ekstra honorari, ali ovakva tvrdnja (ako je to tvrdnja) jednostavno – nije istinita, za šta vrlo jasni dokazi postoje u egzaktnim i vrlo lako proverljivim podacima. Pre bi se moglo reći da je situacija obrnuta od onoga što kažu „neki“.
Zato je uvek bolje osloniti se na te podatke, nego na subjektivne utiske „nekih“.
Много је већи проблем од новца поштовање. Оно што се десило у школама прошле године разорило је наставу у гимназијама и прети да се понови од септембра. Политички активисти не смеју да раде у просвети и злоупотребљавају свој службени положај за индоктринацију деце. Тиме угрожавају и безбедност деце и образовање као такво. Непоштовање професора које подстичу други професори, политички активисти и родитељи деце, спремни да децу жртвују зарад политичких циљева, ако се не буде окончало, нашој просвети нема лека…