Након масовних штрајкова и обустава рада који су попут епидемије захватили школе почетком ове календарске године, у веома неизвесну ситуацију дошли су многи наставници који су стали уз студенте у блокади, а који немају сталан посао у школама, већ раде ”на одређено”. Немали је број таквих, којима уговор истиче 31. августа и који са зебњом ишчекују хоће ли им он, без обзира на резултате рада и то колико су дуго запослени у школи, уопште бити продужен.
”Сви они страхују да ли ће се у школама појавити неки други људи који ће заузети њихова радна места. И већина тих људи који имају уговоре на одређено су људи који су подржавали студенте, и сада су они жртве власти“, рекао је за Н1 Жељко Матић, из Форума београдских гимназија.
Он ипак тврди да се не могу заменити сви наставници који су радили на одређено, а који су подржали студентске захтеве, јер, како каже, толико кадрова нема.
Саговорник Н1 наводи и да су просветни радници издржали три месеца обуставе рада, без плата и да је то показало да они то могу. Он верује да су актуелне смене покушај да се људи са интегритетом замене.
„Људи су и у претходном периоду јасно показали да неће ћутати. Ми сада морамо још мало да сачекамо, да видимо шта ће се све десити до краја овог месеца. Када будемо знали колико је људи остало без посла донећемо одлуку. Неки већ јесу, али ми ћемо пратити да ли су сви отпуштени били у обустави.“, објасни је Матић.
Додаје и да је у просвети јако лоша ситуација већ 12 година, да је на снази забрана запошљавања и да постоје људи који и пет година раде на одређено време.
„И намерно се спроводи таква политика, да би натерали људе да показују лојалност. Због тога неке и отпуштају. У овом тремнутку је то посебно изражено. У мојој школи две трећине било у обустави, и то показује колико је ситуација тешка када су људи били толико спремни да се жртвују“, наводи саговорник Н1.
Штрајк просветних радника није планиран за 1. септембар каже али наводи да су средњошколци најавили протест за тај дан, а због због пада надстрешнице у Новом Саду. Наставници ће, каже,
„Ми нисмо обуставом испунили наш циљ, али се надамо да ћемо имати надљудску снагу да реагујемо док се криза не оконча.“, навео је Жељко Матић, из Форума београдских гимназија.
Истиче да је неопходно прво решити кризу у друштву да би могли да се решавају проблеми у школама.
Никола Ћурчин из Независног синдиката просветних радника Србије за Н1 каже да у том синдикату очекују “један тињајући протест” и то првенствено у школама које су под највећим видом репресије, где је било отпуштања запослених који су били у обустави рада и смене директора.
“Ту ће почети, а вероватно ће то кроз месеце поново прерасти у један национални проблем, зато што просто не можете остати неми на овакве ситуације. Нажалост или на срећу, како год, без суштинских испуњења захтева студената, без неке катарзе у друштву ми нећемо моћи да имамо нормалну школску годину”, објашњава он.
Говорећи о отказима запосленима и непродужавању уговора онима који су били на одређено, Ћурчин каже да је то део једне политике да се врши репресија према наставницима који су на одређено време, а који нису били политички подобни или су изашли у сусрет родитељима.
“То је нешто што је сада попримило размере епидемије. То су људи који често раде више година на одређено време, пошто за нас не важе уобичајни закони. Конкурси се не расписују, неће бити расписани ни ове године. Дакле, вишегодишњом забраном запошљавања смо дошли до тога да имамо више десетина хиљада људи на одређено време и они су згодни за вршење притиска”, навео је он.
Снежана Романдић из Уједињеног синдиката просветних радника Србије наводи да последњих неколико година имамо тешке школске године, те да је последња, у том смислу, била баш изузетна.
“Уколико посматрам овај тренутак, дакле, 1. септембар, од стране колега нема позива на штрајк, дакле, нема разговора о томе да би се поново ушло од 1. септембра у некакве обуставе или штрајкове и то, као никада до сада, готово да је велика тишина на ту тему”, наводи она.
На питање да ли је то зато што су људи уплашени или зато што нема разлога за штрајк, она истиче да је мишљења да то није зато што нема разлога за штрајк.
“Стање по школама је тешко, људи су подељени, после свих ових протеста, после свих ових дешавања, атмосфера у школама је некако напета, многе школе имају нове директоре које не познају. Није то уобичајена школска година, као да смо у рат ушли, у нову школску годину, али некако велика је горчина међу људима који раде у школама, осетили су се изопштени од свега, можда и незаштићени од оних који су викнули, кренимо у све ово, а да није било, дакле, када говоримо о нама, запосленима, некаквог промишљења како да сачувамо колеге које су на одређено, директоре који су подржали своје запослене“, наводи Романдић.
Истиче да је постојала илузија да ће стати све ако школе стану.
“Није стало. То је проблем.”, истакла је она.
Извор: Н1, Зелена учионица