Nakon masovnih štrajkova i obustava rada koji su poput epidemije zahvatili škole početkom ove kalendarske godine, u veoma neizvesnu situaciju došli su mnogi nastavnici koji su stali uz studente u blokadi, a koji nemaju stalan posao u školama, već rade ”na određeno”. Nemali je broj takvih, kojima ugovor ističe 31. avgusta i koji sa zebnjom iščekuju hoće li im on, bez obzira na rezultate rada i to koliko su dugo zaposleni u školi, uopšte biti produžen.
”Svi oni strahuju da li će se u školama pojaviti neki drugi ljudi koji će zauzeti njihova radna mesta. I većina tih ljudi koji imaju ugovore na određeno su ljudi koji su podržavali studente, i sada su oni žrtve vlasti“, rekao je za N1 Željko Matić, iz Foruma beogradskih gimnazija.
On ipak tvrdi da se ne mogu zameniti svi nastavnici koji su radili na određeno, a koji su podržali studentske zahteve, jer, kako kaže, toliko kadrova nema.
Sagovornik N1 navodi i da su prosvetni radnici izdržali tri meseca obustave rada, bez plata i da je to pokazalo da oni to mogu. On veruje da su aktuelne smene pokušaj da se ljudi sa integritetom zamene.
„Ljudi su i u prethodnom periodu jasno pokazali da neće ćutati. Mi sada moramo još malo da sačekamo, da vidimo šta će se sve desiti do kraja ovog meseca. Kada budemo znali koliko je ljudi ostalo bez posla donećemo odluku. Neki već jesu, ali mi ćemo pratiti da li su svi otpušteni bili u obustavi.“, objasni je Matić.
Dodaje i da je u prosveti jako loša situacija već 12 godina, da je na snazi zabrana zapošljavanja i da postoje ljudi koji i pet godina rade na određeno vreme.
„I namerno se sprovodi takva politika, da bi naterali ljude da pokazuju lojalnost. Zbog toga neke i otpuštaju. U ovom tremnutku je to posebno izraženo. U mojoj školi dve trećine bilo u obustavi, i to pokazuje koliko je situacija teška kada su ljudi bili toliko spremni da se žrtvuju“, navodi sagovornik N1.
Štrajk prosvetnih radnika nije planiran za 1. septembar kaže ali navodi da su srednjoškolci najavili protest za taj dan, a zbog zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu. Nastavnici će, kaže,
„Mi nismo obustavom ispunili naš cilj, ali se nadamo da ćemo imati nadljudsku snagu da reagujemo dok se kriza ne okonča.“, naveo je Željko Matić, iz Foruma beogradskih gimnazija.
Ističe da je neophodno prvo rešiti krizu u društvu da bi mogli da se rešavaju problemi u školama.
Nikola Ćurčin iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije za N1 kaže da u tom sindikatu očekuju “jedan tinjajući protest” i to prvenstveno u školama koje su pod najvećim vidom represije, gde je bilo otpuštanja zaposlenih koji su bili u obustavi rada i smene direktora.
“Tu će početi, a verovatno će to kroz mesece ponovo prerasti u jedan nacionalni problem, zato što prosto ne možete ostati nemi na ovakve situacije. Nažalost ili na sreću, kako god, bez suštinskih ispunjenja zahteva studenata, bez neke katarze u društvu mi nećemo moći da imamo normalnu školsku godinu”, objašnjava on.
Govoreći o otkazima zaposlenima i neprodužavanju ugovora onima koji su bili na određeno, Ćurčin kaže da je to deo jedne politike da se vrši represija prema nastavnicima koji su na određeno vreme, a koji nisu bili politički podobni ili su izašli u susret roditeljima.
“To je nešto što je sada poprimilo razmere epidemije. To su ljudi koji često rade više godina na određeno vreme, pošto za nas ne važe uobičajni zakoni. Konkursi se ne raspisuju, neće biti raspisani ni ove godine. Dakle, višegodišnjom zabranom zapošljavanja smo došli do toga da imamo više desetina hiljada ljudi na određeno vreme i oni su zgodni za vršenje pritiska”, naveo je on.
Snežana Romandić iz Ujedinjenog sindikata prosvetnih radnika Srbije navodi da poslednjih nekoliko godina imamo teške školske godine, te da je poslednja, u tom smislu, bila baš izuzetna.
“Ukoliko posmatram ovaj trenutak, dakle, 1. septembar, od strane kolega nema poziva na štrajk, dakle, nema razgovora o tome da bi se ponovo ušlo od 1. septembra u nekakve obustave ili štrajkove i to, kao nikada do sada, gotovo da je velika tišina na tu temu”, navodi ona.
Na pitanje da li je to zato što su ljudi uplašeni ili zato što nema razloga za štrajk, ona ističe da je mišljenja da to nije zato što nema razloga za štrajk.
“Stanje po školama je teško, ljudi su podeljeni, posle svih ovih protesta, posle svih ovih dešavanja, atmosfera u školama je nekako napeta, mnoge škole imaju nove direktore koje ne poznaju. Nije to uobičajena školska godina, kao da smo u rat ušli, u novu školsku godinu, ali nekako velika je gorčina među ljudima koji rade u školama, osetili su se izopšteni od svega, možda i nezaštićeni od onih koji su viknuli, krenimo u sve ovo, a da nije bilo, dakle, kada govorimo o nama, zaposlenima, nekakvog promišljenja kako da sačuvamo kolege koje su na određeno, direktore koji su podržali svoje zaposlene“, navodi Romandić.
Ističe da je postojala iluzija da će stati sve ako škole stanu.
“Nije stalo. To je problem.”, istakla je ona.
Izvor: N1, Zelena učionica