Досадашњи директор Политехничке школе, Исо Планић, смењенје иако је, напомињу из колектива ове школе, имао једногласну подршку наставног и ненаставног особља. Неколико дана пред почетак нове школске године запослени још увек не знају ко ће обављати функцију вршиоца дужности директора.
Разрешени директор је данас, на традиционалном окупљању запослених пред почетак нове школске године одржао говор који преносимо у целости.
”Нисам имао намеру да данас на овакав начин разговарамо и да се опраштамо. Дани пред нама ће донети растанак, јер све што има почетак, има и свој крај, на овај или онај начин. На крају се ваљда бодује како смо играли. Трудили смо се, дали смо, чини ми се, сви заједно као колектив, све од себе да у свим овим годинама иза нас, на овом броду, на овој лађи која плови, заједно играмо своју улогу на частан начин. И тако је и остало до самог краја.
Наравно, школа наставља даље, ово је сјајан колектив. Када сам 2009. године постајао директор, причао сам о томе како је ово један велики брод који плови, којег је понекад тешко усмерити, који тешко скреће, тешко се зауставља. Кренули смо у добром правцу и мени се чини да данас Политехничка школа јесте школа која има добру перспективу. Ако сам нешто урадио у овој школи, урадио сам то заправо захваљујући вама, и све што смо у овој школи постигли, постигли сте заправо ви. Ја сам се само трудио да у сваком од вас гледам само оно што је добро и да то подстичем, јер у сваком од нас се налази све, у сваком од нас је цео свемир, и ако у људима тражите нешто, ви ћете то у њима и наћи. Ја сам се трудио да у вама тражим оно што је добро, да то подстичем, да подстичем заједништво и тимски рад – то је вероватно једини начин да један тим успе. Кад год смо функционисали као тим, ми смо побеђивали.
Нека то буде нешто што желим да вам поручим на самом крају. У једном тиму сваки појединац мора да одступи од максимума жеље за личним остварењем. Мора да да себе екипи како би сви заједно напредовали за добробит свих и на такав начин свако од нас побеђује. То је порука Политехничке школе овом граду, то је порука Политехничке школе образовном систему, порука нас овде присутних овом лудом свету и овом вихору у којем се свет налази. Ја друго нисам умео, дао сам онолико колико сам знао. Оно што могу да кажем је да сам се трудио, покушавао колико сам могао.
У сваком случају, хвала вам на свему. На неки начин, сваки крај је увек само један нови почетак. То тако треба гледати. Осмех на лице, будите ведри и као што сам данас већ рекао – будите храбри, јер само човек који је храбар – може да мисли на друге, а само неко ко мисли на друге – није себичан, а само неко ко није себичан – није зао, а само онај ко није зао – може да заједно са другима гради заједничку причу која нас све вуче напред. Цело друштво и ову школу и своје пријатеље и своју породицу, а ви сте мени после 31 године рада у овој школи заправо породица. Хвала вам!”