Да ли сте чули за херофобију? Веровали или не, то је страх од среће. Друго име за свесно избегавање среће. Али ко је луд да избегава срећу? Кад мало поразмислим, добар део оних које познајем.
Да ли вам се икада догодило да све крене по добру – и све вас хоће – и посао, и љубав и здравље, ама све? Гледате и не верујете. Све су карте у вашим рукама – и све су одличне. Баш као у покеру – чист роyал флеш. Исти знак, иста боја. И све је један кроз један – на вама је само да се отворите и подигнете улог. Уместо тога, дајете отказ, умишљате болести, раскидате веридбу – јер тек тад ствари имају смисла.
И не смете да се опустите, да уживате, да дишете пуним плућима. Јер сте убеђени да ће се, оног тренутка када се препустите том добром осећају – десити нешто лоше.
Нема ту неке велике мудрости – баш као што постоје људи који у сваком злу успевају да пронађу неко добро, има оних који и у сваком добру нађу понеко зло. И даље вам ништа није јасно?
Ок. “Не смеј се толико, оплакаћеш“. Звучи познато? Има ли бабе на свету која нас, кад смо били мали, није упозоравала колико опасна срећа може бити? Е, о томе вам причам. И онда су неки порасли, а оно бабино упозорење остало. Негде у малом мозгу.
И не мора бити да је само баба крива. Можда вам се негде, некада десило нешто јако добро у животу, а одмах потом и нешто јако лоше? Школа је готова, трчите кући с књижицом пуном петица, желите да обрадујете родитеље, улећете у кућу попут метка, и сазнајете да вам је пас управо настрадао. Такву или сличну ситуацију подсвест ће повезати као узрок и последицу. И више никад се нећете сасвим радовати петицама.
Мало по мало, избегаваћете места на којима обично долази до ерупције среће. Свадбе, рођендане, забаве. Ако се и деси да неки лептирићи прораде – свим силама ћете се потрудити да сакријете, да неко не види. Зазираћете од игара на срећу, јер зашто би се уопште трудили, кад увек неко други добија? Споља, чак и не морате изгледати много несрећни, напротив – сасвим сте ок, само вам недостаје то мало осмеха. Проводићете дане, на ивици страха, никада сасвим спремни да прихватите да се добре ствари дешавају, баш ту и баш вама.
И тако ћете живети свој живот – никад до краја срећни, никад до краја ни несрећни. Нећете много мислити о томе, то је напросто тако, то сте ви. А штета. Јер живот је један, и он пролази.
Зато – пронађите то што вас мучи. То што од вас прави млакушно биће, неспремно да се сасвим заледи, али ни да проври. Престаните да живите живот само у својој глави. Престаните да се вртите у том зачараном кругу навика, обазривости и убеђења. Баба нека почива у миру, али откопајте тог пса већ једном. Подигните улог. Покажите карте. Исплати се, верујте ми.
Аутор: Даниела Бакић