„Наставници нередовно читају Службени гласник, па смо решили да им помогнемо.”

мај 26, 2019

„Драге колеге, пре свега желим да вам се захвалим што сте дошли у оволиком броју. Моје име је Соња Ненадић, и ја сам надзорник за основно образовање у Министарству просвете. Надам се да ћемо се лепо дружити, и разјаснити све евентуалне нејасноће око измена Закона о образовању уведених овог месеца.“ Соња је већ била уиграни предавач на семинарима у основним школама, и без треме је говорила пред салом препуном наставника.

„Као што знате, од прошле године је обавезно вршење измена и допуна Закона сваког месеца, јер је пракса показала да се тако уноси динамика у рад, и постижу неупоредиво бољи резултати. Међутим, примећено је да наставници нередовно читају Службени гласник, и често не примењују уведене измене, па смо решили да им помогнемо, и организујемо семинаре, где ћемо након сваке измене Закона објаснити колегама шта су њихове нове обавезе. Овог месеца у школски програм улазе два нова предмета, укидају се три, и поред тога уводимо четврту смену.“

У сали се зачуо жагор, и Соња је пљескала рукама да умири колеге. „Молим вас за тишину. Питајте кад год имате недоумице, слободно!“ међутим, нико не диже руку.

Соња настави, „Вероватно сте до сада схватили, све измене које се уводе имају за циљ да школа иде у корак са временом, и више не остаје изолована, па самим тим и застарела. Кренућемо од предмета који се укидају. Било је доста притужби на предмет српски језик, и наставници су се оправдано жалили да деца више не читају књиге, и да, без обзира на све претње јединицама, нико не прочита лектиру. Онда су се неки сналазили тако што су тражили само одломке из неких већих дела, али деца ни то нису читала. Ако то повежемо са чињеницом да деца, по природи ствари, српски језик говоре јер им је матерњи, и са још једном чињеницом, а то је да деца више не пишу на папиру већ искључиво куцају поруке на мобилном телефону, долазимо до закључка да је српски језик као предмет превазиђен!“

Наставници су се згледали, некима су уста остала отворена у чуду, једна наставница чак устаде да нешто пита, али је колегиница руком повуче назад на место. „Мораш ти да трчиш у прве борбене редове! Пусти неког другог да проговори и ћути, за промену! Није ти доста било оно прошле године, а?“ шапнула јој је бесно.

„Имамо ли неко питање?“ Соња је гледала по сали, али и поред зачуђених израза лица, нико се није одважио да било шта запита. „У том случају, идемо даље. Иако се цело друштво бори да се деца покрену, и устану из фотеље или из кревета где зуре у мобилне телефоне, није примећен никакав помак. На часове физичког деца долазе безвољно, не носе опрему, и на крају заврше седећи на степеништу школе, и куцкајући поруке на тим истим телефонима. Како каже наша стара пословица, ’Ако не можеш да их победиш – придружи им се’, и Министарство је једногласно одлучило да се часови физичког васпитања укину, а сале за физичко се сад могу издавати и током дана, па ће школа од свега имати и профит!“

Сада су наставници већ схватили да ће их Соња позвати да кажу ако нешто није јасно, па су се потрудили да се ишчуђавају у потпуној тишини. Соња је позивала на дијалог, „Хајде, питајте слободно, не бих волела да ово буде само као неко моје излагање, и да се након тога разиђемо и довиђења, већ да разменимо мисли и идеје… Да ли има неко питање?“

Из дна сале се бојажљиво појави једна рука. „Ево… ја бих питао… ја предајем физичко, па ме интересује… ја подржавам све ваше измене и допуне Закона, да ме не схватите погрешно, али сад од првог кад се физичко укине, мислим… да ли ћу ја остати без посла или…?“

„Не, колега, наравно да не! Мислили смо ми на све, па на шта би то, молим вас, личило, да укидамо предмете, а да због тога оставимо армије незапослених наставника на цедилу? Таман посла! Мало касније ћемо причати о новим предметима које уводимо, ви ћете, као и наставници српског, учитељи и друге колеге чији предмети се укидају, имати обуку у трајању од неколико дана, и држаћете неки од тих нових предмета!“ Соња се победоносно насмеја. „Аха, онда у реду, хвала вам велико!“ рече наставник физичког и врати се на место.

„Трећи предмет који се укида, и то са добрим разлогом“, наставила је Соња, „јесте енглески језик. Примећено је да деца, гледајући серије и слушајући музику, већ врло добро владају тим језиком и пре него што дођу у школу, то су нам нарочито родитељи скретали пажњу, деца причају тај језик кад оду на море, у Грчку, рецимо, већ са пет-шест година умеју да поруче сок или сладолед, и у тој ситуацији нема потребе да их наставници уче енглески, кад они језик уче сами.“

„Да ли исто важи и за нас, наставнике енглеског? Имаћемо обуку и …“ упита једна од присутних.

„Наравно, наравно. Једно да буде одмах јасно – нико не остаје без посла, и никоме се неће повећати фонд часова. А ни смањити!“ рече Соња. У сали се осетило олакшање. Наставници су сада опуштено слушали нове информације, а неки су бележили главне тезе.

„Ако је овде све јасно, можемо да пређемо на предмете који се од наредног месеца уводе. Дакле, од првог разреда се уводи један модеран предмет – адвертајзинг. Мислим да не треба посебно говорити зашто, јасно је да је реклама наша будућност, и да је уз добру рекламу успех загарантован, а ми желимо да наши ђаци буду, на првом месту, успешни! Стога смо решили да се ова наука изучава од самог почетка школовања, уместо застарелих и небитних предмета. Обука ће почети од идуће среде, и трајаће 7 радних дана, по дванаест школских часова дневно, а уџбеници су већ у штампи. Видећете, ништа компликовано, ништа тешко, деца ће уживати, а самим тим и ви са њима.“

„У току обуке“, јави се једна старија учитељица, „хоћемо ли имати и обавезу да држимо наставу, па рецимо поподне да идемо на обуку, или…?“

„Мало сте пожурили са питањем, али добро, не морамо баш ићи редом… Као што сам рекла, уводи се четврта смена. То није због наставника који су на обуци, већ опет, због идеје да идемо у корак са временом, али ће користити и у случају обуке или друге врсте одсуствовања наставника. Наиме, деца се све теже буде, све дуже остају уз телевизор или на компјутеру уз неку од популарних игрица. Из тог разлога, од првог у наредном месецу се уводи четврта смена, која почиње у десет увече, јер увођење треће смене од седам није донело довољно добре резултате. Сада ће деца бирати у којој смени ће ићи у школу, а четврта смена ће се користити и за наставнике који морају да надокнаде часове који нису одржани због њихових обавеза. Тако ћете, након обуке, имати времена да одете кућама, да се умијете, пресвучете, и дођете на посао и одржите своје часове. Сматрали смо да је то паметније него да имате радне суботе, кад већ ова смена постоји.“

„Аха, одлично“, рече учитељица. „Само немојте радне суботе, све друго је добро, хехе“, и наставници се сложише са овом њеном констатацијом.

„Други предмет који се уводи од наредног месеца, али тек од другог разреда, је финансијско пословање. Као што видите кад прошетате градом, поред пекара и апотека, у нашем граду је највише банака и мењачница. То нас води до закључка да децу треба на време спремити за ове послове, јер је највећа шанса да ће каријеру правити у финансијским установама.“

„Само да вас питам“, бојажљиво рече наставница српског, „колико ће трајати обука за ове предмете, пошто нико од нас није ни пролазио поред Економског факултета, а последње часове математике смо имали у првом разреду средње школе…“

„То се вама сад чини много озбиљно и тешко, али верујте да није! Обука за финансијско пословање ће трајати осам радних дана, по тринаест школских часова, и видећете да ће вам многе од тих ствари бити познате од раније. Сваки почетак се чини тежак, али заиста није то неки високи ниво, ипак је ово основна школа, знате.“ рече Соња, покушавајући да утеши забринуту наставницу.

„Сада бих направила кратку паузу, а после паузе ћу вам представити електронске припреме за часове за ове нове предмете. Апликација за припреме и приказ часова вам је већ позната, ту нема шта много да се прича, све остаје исто као и до сада – после сваког часа се даје опис од најмање 1200 речи, анализа активности сваког ученика, израчунавање просечног трајања усмених одговора и тако даље. Пошто све то већ користите за друге предмете, верујем да ћемо брзо завршити. У ходнику су сокови и кафа, па изволите, послужите се.“

Наставници лагано кренуше ка вратима. „Боље да ми дају маљ, да се звизнем у главу, а не кафу!“ гунђала је тихо учитељица Нада. „Више ми је преко главе свега!“ шапнула је наставница Јелена. Наставник Ђорђе је само одмахивао главом. Соња је била задовољна. Плашила се да ће наићи на отпор наставника, али чинило се да су ове измене прошле без проблема.

Аутор: Маја Бугарчић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама