Друштво психолога Србије изразило је озбиљну забринутост и неслагање са предлогом да се трајање наставног часа скрати на 30 минута, јер таква мера, како су појаснили, иако наизглед практична, носи бројне негативне последице по квалитет образовно-васпитног процеса и психолошку добробит ученика.
”Проблем са предлогом о скраћивању часова није само у томе што није стручно образложен, већ и у погрешној слици ученика на којој почива. И деца и одрасли могу да изгубе концентрацију већ после неколико минута, али исто тако могу да остану дубоко ангажовани и сатима, уколико учествују у смисленим, изазовним и мотивишућим активностима. Концентрација није фиксни капацитет ученика, већ зависи од тога у којој мери је оно што се дешава на часовима смислено и ангажујуће за ученике и од атмосфере у школама.” – наводи се у саопштењу ДПС.
Из Друштва истичи да је учење сложен когнитивни процес који захтева време за увод, обраду, вежбање и рефлексију.
Истраживања из области образовне психологије јасно указују да је ученицима потребно одређено време да се фокусирају, повежу ново градиво са претходним знањем и усвоје га са разумевањем смисла садржаја. На часовима од 30 минута тај процес се своди на преношење информација, без времена за објашњења, питања, проверу разумевања и активно учешће ученика.
”Савремена настава заснива се на активном учењу, у којем ученик није пасивни прималац информација, већ активни учесник у процесу учења. То подразумева решавање проблемских ситуација, дискусију, истраживачки рад, сарадњу, постављање питања, критичко мишљење и повезивање градива са реалним животним ситуацијама. Овакви облици рада захтевају време – за увод у тему, разумевање проблема, размену идеја, грешке, корекције и закључивање. Истраживања указују да је активност ученика кључна за трајно и функционално знање. Ученици најбоље уче када су укључени, када имају прилику да размишљају, дискутију и примене знање. Скраћивање часова ограничава ове могућности и води ка површном учењу, памћењу без разумевања и смањеној мотивацији и подстиче примену метода фронталне наставе.“ – упозоравају из Друштва психолога Србије.
Додају и да би скраћивањем наставе на 30 минута посебно били погођени ученици са развојним, емоционалним и другим тешкоћама, којима је потребно више структуре, понављања и индивидуализованог приступа.
”Скраћивањем часова на 30 минута смањују се могућности за вођену подршку, додатна објашњења, постављање потпитања и диференцирани рад, који су кључни за рад у зони наредног развоја. Уместо да се ученицима омогући да напредују корак даље уз подршку наставника и вршњака, настава се своди на минимум који фаворизује већ развијене способности, док се потенцијали који тек треба да се развију занемарују. Тиме се продубљују разлике међу ученицима и пропушта основна развојна функција образовања.” – наводи се у саопштењу.
Са аспекта менталног здравља, убрзавање наставе и стални недостатак времена могли би утицати на пораст стреса како код ученика, тако и код наставника, тврде психолози.
”Наставници би били приморани да убрзано прелазе већ преобиман план наставе и учења, док би ученици могли изгубити осећај сигурности и континуитета у раду. То би довело до нарушавања квалитета односа у учионици, који је један од кључних заштитних фактора за психолошку добробит деце. Скраћени часови додатно би повећавали притисак, доводили до осећаја преоптерећености и могли би појачати анксиозност, фрустрацију и осећај неуспеха код деце и младих.” – појашњавају даље психолози.
Истичу и да, у околностима у којима је наш образовни систем, парцијалне и наметнуте мере, попут скраћивања часова, не само да не могу довести до побољшања, већ додатно урушавају већ озбиљно нарушен квалитет образовања у Србији и не дотичу ниједан од суштинских проблема образовног система: преоптерећене наставне планове, недостатак подршке ученицима и наставницима, потребе за системским улагањима у образовање, начин управљања образовањем, однос према струци и потпуно одсуство дијалога са онима који у школама раде. Зато је кључно питање образовне политике како обезбедити услове за квалитетну наставу.
”Друштво психолога Србије сматра да свака промена у организацији наставе мора бити заснована на стручно утемељеним анализама, емпиријским подацима и дугорочним ефектима на развој деце и младих. Уместо скраћивања часова, потребно је радити на прилагођавању наставних садржаја, јачању социо-емоционалне подршке у школама и стварању услова за квалитетно, смислено и одрживо учење.” – закључују психолози.