Петнаестогодишњи ученици у Европској унији показују недовољно добре резултате у сва три кључна подручја и све више заостају за другим развијеним земљама. То показује анализа прошлогодишњег ПИСА тестирања, коју је Европска комисија објавила у понедељак. ОЕЦД је резултате објавио 8. септембра, на Светски дан писмености.
Сваки трећи ученик не достиже основни ниво
Према Комисији, недовољно добре резултате постиже 33,9 одсто ученика у ЕУ у математици, 31,3 одсто у читању и 25,9 одсто у природним наукама. Један од троје ученика не зна довољно у читању или математици, а један од четворо у природним наукама.
ПИСА се спроводи сваке треће године. Не проверава знање према наставном плану, већ колико ученици умеју да га примене у свакодневним ситуацијама. Тест се ради на рачунару, а тежина питања се прилагођава одговорима ученика.
Опада и изврсност
Удео најуспешнијих ученика у ЕУ 2025. износи 4,8 одсто у читању, 6,4 одсто у природним наукама и 6,8 одсто у математици. Циљ ЕУ за 2030. је најмање 12 одсто у сваком подручју. Ниједна чланица га није достигла у читању и природним наукама, а у математици су то успеле само Естонија и Пољска. Мање од једног ученика од десеторице је међу најбољима у било ком подручју.
Унија се удаљава и од циља да до 2030. удео слабих резултата спусти испод 15 одсто. Читалачка, математичка и научна писменост знатно су опале од 2015.
Неједнакост
Ученици у неповољном друштвеном положају имају око четири пута већу вероватноћу да ће имати слабе резултате у природним наукама, а повлашћени ученици имају око осам пута веће шансе да буду међу најбољима. Занимљиво је да се разлика између богатијих и сиромашнијих ученика између 2022. и 2025. смањила углавном зато што су пали резултати повлашћених ученика, а не зато што су се поправили резултати оних у лошијем положају.
Узроци
Анализа као разлоге наводи дигиталну дистракцију (превише времена уз телефоне), некритичко коришћење вештачке интелигенције, слабију укљученост родитеља и стални недостатак наставника. Европски медији додају и пад рекреативног читања.
Европа: има и светлих тачака
Резултати у ОЕЦД земљама су у математици и читању на историјском минимуму. Ипак, само Естонија, Финска, Ирска, Аустрија, Пољска и Чешка имају просек изнад ОЕЦД-а.
Естонија је прва у Европи у науци и математици (508 поена) и друга у читању, уз мањи утицај социо-економског порекла на резултате него што је ОЕЦД просек.
Пољска је друга у ЕУ у математици (484), трећа у читању (482), а у читању је једна од само четири земље у којој резултати нису пали.
Ирска је у читању прва у ЕУ са 500 поена, иако су и њени резултати у читању и математици знатно слабији него пре.
У науци су резултати пали у Летонији, Данској, Словенији и Малти, а у математици и у Шведској, Француској и Шпанији. Пољски стручњак је пад у математици и читању назвао алармом за образовне системе широм света.
Србија: пад у свим областима
Ученици из Србије су у 2025. имали лошије резултате него 2022. у све три области и остали су испод просека ОЕЦД-а. Резултати су нижи и него 2018. и 2012.
- Наука (главна област овог циклуса): 429 поена, наспрам просека ОЕЦД-а од 482.
- Читање: 415 поена (ОЕЦД 461).
- Математика: 417 поена (ОЕЦД 463), што је 23 поена мање него 2022.
Претходни циклус је донео 440 поена у математици и читању и 447 у науци. Испод нивоа функционалне писмености је 43 одсто ученика у науци, 53 одсто у читању и 48 одсто у математици. Међу најбољима у математици је тек око 2 одсто ученика (ОЕЦД просек 8 одсто).
У региону су пали резултати свуда (изузев науке у Црној Гори). Најбоља је Словенија, затим Хрватска, Црна Гора, па Србија и Северна Македонија, а Косово је последње.
Посебну пажњу привлачи податак да ученици у Србији све чешће користе вештачку интелигенцију за учење и задатке, а све их је мање који самостално примењују основно математичко знање.
Околности тестирања
Тестирање у Србији је због обуставе рада у делу средњих школа померено са пролећа на септембар 2025. и обављено је у 240 школа. Завод за вредновање квалитета образовања тврди да то тестирање не компромитује. Бивша национална координаторка ПИСА истраживања Драгица Павловић Бабић је ипак упозорила да се померањем нарушава критеријум узраста при избору узорка. Анализа Синдиката образовања оцењује да је то могло утицати на резултате.