Развој интелигенције кроз говор

фебруар 26, 2016

Важност говора за укупни развој детета и правилна стимулација говора код беба

Већ више од три деценије, научници из целог света покушавају да повежу значај ране лингвистичке стимулације са каснијим успехом деце у школи. Разна истраживања доказују да начин говора, количина разговора и теме, битно утичу на проширивање речника код деце, те да су један од кључних разлога развоја и будућег успеха појединца. Током бројних истраживања спроведених у свету, научници су дошли до сазнања да постоје велике сличности и разлике у свим породицама, када су разговори са децом узраста до 3 године у питању. Сличности се огледају у учењу добрих манира: како се обући, користити ношу, како правилно јести. Ипак, разлике су у фонду речи које се изговоре у различитим породицама. Фондација за истраживања ЛЕНА (Language Environment Analysis) развила је 2005. године мали дигитални уређај који може да сними до 16 сати разговора и да при том направи разлику у говору одраслих, деце и њихове међусобне конверзације, а искључи говор који долази са телевизора или разговор у коме дете није активно. Деца су овај малени уређај носила уз своју гардеробу, а он је дао прецизне резултате, али и доказе родитељима колико заостају у свакодневним очекиваним резултатима. Један од, можда, најважнијих резултата коришћења овог малог уређаја је званични доказ да деца узраста до две године могу да уче језик искључиво од других људских бића, а не преко телевизора, компјутера или ЦД. Ту пресудну улогу имају родитељи који јесу први и најважнији учитељи и старија браћа и сестре.

deca

Да би се на правилан начин развијао дечји речник, дете треба да чује преко 20000 речи у једном дану , а ова бројка је смањена у породицама које користе мањи фонд речи (истраживања су показала да су то углавном породице са мањим примањима).

Такође, у складу са квантитетом иде и квалитет разговора. Истраживања су показала да што су родитељи образованији имају шири спектар тема о којима причају, користе сложеније реченице и имају софистициран речник. Ипак, не сме се вршити генерализација јер понекад и родитељи са већим примањима и образовани родитељи не разговарају због бројних обавеза са својом децом.

Није исто за дете да чује “То је куца” или “То је куца, има дугачку црну длаку, он има дрвену кућицу…”. Важне су и похвале, за стимулацију детета, јер дете природно воли да учи, да пита, да открива свет. Ако дете учи говор и нешто пита није исто ако му кажемо “Да, то је ав ав” или ако кажемо “Браво то је куца, он каже ав ав”.

Са мањим изузецима, што више родитељи разговарају са децом, повећаваће се и њихов речник, али и резултати тестова интелигенције који се раде након трећег рођендана. Први проблеми код деце са којима се не разговара довољно често и квалитетно, приметни су већ код узраста од 18 месеци! Такође, зна се да деца која су са мањим вокабуларом ушла у школски систем, врло често напуштају образовање или не постигну завидне резултате. Срећом, чак и та деца, када се укључе у добар предшколски програм, имају одличне шансе да недостатак надокнаде пре поласка у школу.

У циљу спречавања овог проблема, појављују се програми који за циљ првенствено имају охрабривање родитеља да више разговарају са децом узраста до две године као и освешћивање проблема који настају недостатком разговора. Данас сви, од неговатељица у јаслама, преко произвођача играчака до политичара разматрају могућности раног развоја мозга. Све у циљу што боље полазне основе за даљи раст и развој. На жалост, све је већи број родитеља који не схватају значај разговора са бебом и одлажу ову активност за период када дете порасте.

Постоји неколико начина како побољшати основе за успех детета. Као прво, бити свестан да дете упија и у периоду када још није у стању да понови ни најједноставније речи. Иако их не понавља, беба их чује и меморише. Родитељи се охрабрују да користе све могуће ситуације да са својом децом разговарају, па макар та комуникација изгледала једносмерна. Ситуације одређују теме разговора: продавница, у којој мама купује намирнице, идеална је не само за учење о воћу и поврћу, већ и о облицима, бојама, мирисима и текстурама. Дете треба посматрати као одраслог саговорника и јасно му давати до знања да треба да се укључи у разговор. Погледом, додиром и јасном артикулацијом и гестикулацијом изговорених речи, дете нас пажљивије гледа, слуша и опонаша наш говор.

.Говор представља најкомплекснији процес који бебе савладавају. Он обухвата читав низ радњи које активирају цео мозак – од аудитивних регија, преко асоцијативних до моторичких. Зато је свака активност коју беба покушава при слушању, разумевању и изговарању речи, важно искуство за њу. Дете стимулишемо да говори и када му дајемо до знања да га слушамо. И у најједноставнијој комуникацији, када дете види аутомобил и каже „Ауто“, наш одговор би требало да буде „Да, то је ауто!“ и да се на томе не заврши, већ да наставимо: „Које боје је ауто? Овај ауто је плаве боје. Напред има бела светла а позади црвена. Ауто вози чика који иде на посао“… Оваква комуникација са дететом које још увек тек уме да именује аутомобил, није непотребна. Напротив. Ова комуникација говори детету да ми желимо са њим да разговарамо. Ако погреши, исправљамо га: „Наш ауто је црвени, али овај ауто који вози чика је плави! Чика вози Фиат, ми возимо Опел. Његов ауто је из Италије а наш из Немачке“. Деца воле да им се обраћамо певајућим, високим гласом и да им пажњу привлачимо продуженим самогласницима: “Ево га веееелики слон! Гле како хода полааааако!” Осим што бебе копирају нас како говоримо, и ми треба да имитирамо њихов језик. Тако ћемо им дати до знања да их слушамо и да и ми имамо њима нешто да кажемо. Ако све ово комбинујете са разговором један на један и при том причате полако, дајући беби времена да евентуално проба да вас опонаша, док гледа у ваше усне и оно шта јој показујете, то је најмоћнија комбинација за развој говора.

У читању књига, будите глумци. Уживите се у текст и гласом подржавајте ситуације о којима читате. Дете је тако више заинтересовано да вас пажљиво слуша, а активнијим читањем и њихова пажња ће трајати дуже. Будите опуштени и додатно објасните занимљиве делове књиге, укључите сва чула и радите и на развоју маште свог детета. Иако дете није у стању да моментално понови све што смо рекли, нека вас то не заварава. Стална комуникација, разговор са бебом и малом децом о најразличитијим стварима, па чак и читање деци литературе која тренутно интересује родитеље, биће за њих од велике користи када порасту.

Аутор текст: Маријана Милошевић Симић

Извор: ntcucenje.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама