Положај наставника у систему образовања и васпитања у Републици Србији регулисан је пре свега Законом о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), који је објављен у „Службеном гласнику РС“, бр. 88/2017, а који је од тада више пута мењан и допуњаван – последње измене објављене су под бр. 19/2025. Овим законом, између осталог, уређују се и радни односи запослених у установи. Поред тога, на наставнике се супсидијарно примењују одредбе Закона о раду, Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама, као и интерни општи акти сваке појединачне установе — статут и правилник о дисциплинској и материјалној одговорности запослених.
Обавезе наставника
Наставници у Републици Србији нису само преносиоци знања — они су носиоци низа законски прописаних обавеза чије испуњавање је услов за савестан и законит рад. Систем образовања и васпитања заснива се на принципу професионалне етике и компетентности, што подразумева високу стручност наставника, стални професионални развој и висок ниво професионалне одговорности и етичности.
Међу најважнијим законским обавезама наставника су: остваривање образовно-васпитног рада у складу са наставним планом и програмом; педагошка и стручна оспособљеност за рад и стално стручно усавршавање; савесно вођење педагошке документације и евиденције; поштовање достојанства ученика и родитеља; пријављивање свих облика насиља, злостављања и занемаривања надлежним органима; те изрицање оцена у складу са прописима о оцењивању — без наплате приватних часова ученицима властите школе.
Ступањем на рад у школу, запослени преузима обавезе и дужности у раду и у вези са радом. Запослени су лично одговорни за савесно извршавање радних дужности и обавеза у радном односу.
Забране прописане законом
ЗОСОВ у члану 110. прописује општу забрану дискриминације. У установи су забрањене дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа у односу на лице или групе лица, по основу расе, боје коже, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, инвалидитета и свих других личних својстава.
Члан 111. ЗОСОВ-а иде корак даље и забрањује свако насиље. У установи је забрањено свако понашање запосленог према детету, односно ученику којим се врши физичко, психичко и социјално насиље, злостављање и занемаривање, а закон препознаје и сексуално злостављање и дигитално насиље.
Кршење ових забрана — за разлику од кршења радних обавеза — повлачи аутоматску и строжу последицу по радни статус наставника, о чему ће бити речи у делу о дисциплинским мерама.
Врсте одговорности наставника
Запослени може да одговара за: лакшу повреду радне обавезе, утврђену општим актом установе; тежу повреду радне обавезе прописану законом; повреду забране прописану законом; те материјалну штету коју нанесе установи, намерно или крајњом непажњом, у складу са законом.
Ова подела је кључна: лакше повреде утврђују се интерним актима сваке школе и могу се разликовати од установе до установе, док су теже повреде таксативно набројане у закону и важе униформно за цео систем.
Кривична одговорност, одговорност за привредни преступ и одговорност за прекршај не искључују дисциплинску одговорност запосленог, ако та радња представља повреду дужности и обавеза. Наставник дакле може истовремено бити дисциплински кажњен у школи и кривично гоњен пред судом.
Теже повреде радних обавеза
ЗОСОВ у члану 141. таксативно набраја теже повреде радних обавеза наставника. Теже повреде радне обавезе запосленог у установи су: извршење кривичног дела на раду или у вези са радом; неспровођење мера безбедности деце, ученика и запослених; подстрекавање на употребу алкохолних пића код деце и ученика, или њено омогућавање, давање или непријављивање набавке и употребе; подстрекавање на употребу наркотичког средства или психоактивне супстанце или њено омогућавање, давање или непријављивање; ношење оружја у установи или кругу установе; неовлашћена промена података у евиденцији, односно јавној исправи; уништење, оштећење, скривање или изношење евиденције или јавне исправе; непотпуно, неблаговремено и несавесно вођење евиденције; наплаћивање припреме ученика школе у којој је наставник у радном односу ради оцењивања, односно полагања испита; долазак на рад у припитом или пијаном стању, употреба алкохола или других опојних средстава који смањују радну способност; одбијање давања на увид резултата писмене провере знања ученицима или родитељима; одбијање пријема и давања на увид евиденције лицу које врши надзор; незаконит рад или пропуштање радњи чиме се спречава или онемогућава остваривање права детета, ученика или другог запосленог; неизвршавање или несавесно, неблаговремено или немарно извршавање послова или налога директора; злоупотреба права из радног односа; незаконито располагање средствима, школским простором, опремом и имовином установе; неоправдано одсуство са рада најмање два узастопна радна дана; као и друге повреде радне обавезе у складу са посебним законом.
Ко покреће дисциплински поступак и ко га води
Директор установе покреће и води дисциплински поступак, доноси одлуку и изриче меру у дисциплинском поступку против запосленог. Иницијативу за покретање поступка може поднети свако — колега, родитељ, инспектор, па и сам директор по сопственом сазнању.
Школски одбор, као орган управљања школом, у дисциплинском поступку који се води против наставника има три конкретне надлежности. Прво, одлучује по жалби (приговору) на решење директора — наставник који није задовољан исходом поступка има право да се у року од осам дана обрати школском одбору, који мора одлучити у року од 15 дана. Друго, ако директор не удаљи запосленог са рада у случајевима када је то законски обавезно, школски одбор је дужан да сам донесе одлуку о удаљењу. Треће, када је сам директор тај који је починио повреду — школски одбор образује комисију за вођење дисциплинског поступка и доноси одлуку о одговорности директора.
Укратко: директор је првостепени дисциплински орган за наставнике, школски одбор је другостепени орган по жалби — али и гаранција да поступак неће бити блокиран директоровим нечињењем.
Како се поступак води
Дисциплински поступак покреће се писменим закључком на који приговор није допуштен, а који садржи податке о запосленом, опис повреде забране, односно радне обавезе, време, место и начин извршења и доказе који указују на извршење повреде.
Запослени мора бити саслушан, са правом да изложи своју одбрану, сам или преко заступника, а може за расправу да достави и писмену одбрану. Изузетно, расправа може да се одржи и без присуства запосленог, под условом да је запослени на расправу уредно позван.
На остала питања вођења дисциплинског поступка сходно се примењују правила управног поступка. Дисциплински поступак је јаван, осим у случајевима прописаним законом којим се уређује општи управни поступак. По спроведеном поступку доноси се решење којим се запослени може огласити кривим — у ком случају му се изриче и дисциплинска мера — ослободити од одговорности или се поступак може обуставити.
Расправа пред органом за вођење дисциплинског поступка је усмена и јавна. Јавност се може делимично или у потпуности искључити само у случајевима утврђеним законом, из разлога чувања војне, пословне или друге тајне.
Привремено удаљавање са рада (суспензија)
У одређеним случајевима, наставник може бити удаљен са рада и пре окончања поступка. Запослени се привремено удаљава са рада због учињене повреде забране и теже повреде радне обавезе — конкретно у случајевима кривичног дела, неспровођења мера безбедности, подстицања на употребу дрога или алкохола, ношења оружја и доласка пијан на посао — до окончања дисциплинског поступка. Наставник, васпитач и стручни сарадник коме је суспендована лиценца удаљава се привремено из образовно-васпитног рада, до укидања суспензије лиценце. Ако директор не удаљи запосленог, орган управљања дужан је да донесе одлуку о удаљењу.
Дакле, ако и сам директор пропусти да реагује, школски одбор преузима ту обавезу.
Рокови застарелости
Закон поставља јасне и релативно кратке рокове. Покретање дисциплинског поступка застарева у року од три месеца од дана сазнања за повреду радне обавезе и учиниоца, односно у року од шест месеци од дана када је повреда учињена — осим ако је учињена повреда забране (дискриминација, насиље), када покретање дисциплинског поступка застарева у року од две године од дана када је повреда учињена. Вођење дисциплинског поступка застарева у року од шест месеци од дана покретања дисциплинског поступка. Ако повреда радне обавезе садржи обележја кривичног дела, покретање дисциплинског поступка застарева протеком шест месеци од дана сазнања за повреду и учиниоца, односно протеком рока у коме застарева кривично гоњење за то кривично дело, уколико је тај рок дужи. Застарелост не тече ако дисциплински поступак не може да се покрене или води због одсуства запосленог или других оправданих разлога.
Дисциплинске мере и последице
Мере за повреду радне обавезе су престанак радног односа и новчана казна.
Закон прави важну разлику зависно од тежине прекршаја:
За повреду забране (дискриминација, насиље и злостављање), последице су најтеже. Запосленом који изврши повреду забране престаје радни однос када одлука директора о утврђеној повреди забране постане коначна и одузима се лиценца.
За теже повреде радних обавеза (тачке 1. до 7. из члана 141.), изриче се мера престанка радног односа и лиценца се суспендује на шест месеци.
За теже повреде радних обавеза из осталих тачака (8. до 17.), мера престанка радног односа изриче се запосленом ако је повреда учињена умишљајем или из свесног нехата и ако нису утврђене олакшавајуће околности за запосленог. Новчана казна изриче се у висини од 20 до 35 одсто од плате исплаћене за месец у коме је одлука донета, у трајању од три до шест месеци.
Треба напоменути и временски лимит извршења: изречена дисциплинска мера не може се извршити ако је протекло 30 дана од дана правоснажности одлуке којом је она изречена.
Права наставника у дисциплинском поступку
Наставник у дисциплинском поступку није без заштите — закон му гарантује неколико важних процесних права.
Пре свега, право на одбрану: запослени мора бити уредно позван и саслушан, а може се бранити лично или ангажовати заступника (адвоката или синдикалног представника). Запослени има право да у дисциплинском поступку узме браниоца. Може поднети и писмену одбрану, а на расправи имати учешће синдиката.
Поред тога, наставник има право на приговор. На решење о остваривању права, обавеза и одговорности запослени има право на приговор органу управљања — школском одбору — у року од осам дана од дана достављања решења директора. Орган управљања дужан је да донесе одлуку по приговору у року од 15 дана од дана достављања приговора.
Коначно, наставник има право на судску заштиту: ако је незадовољан и одлуком школског одбора, може покренути радни спор пред надлежним судом.
Закон предвиђа и могућност ослобођења од одговорности. Запослени може бити ослобођен од одговорности ако радња због које је покренут дисциплински поступак не представља повреду обавезе; ако постоје околности које искључују одговорност; ако повреду радне обавезе није учинио својом кривицом, односно без намере или крајње непажње; ако је повреду учинио у неурачунљивом стању; и ако повреда није учињена на раду или у вези са радом.
Улога просветне инспекције
Поред интерног дисциплинског поступка који води директор, битну улогу има и просветна инспекција Министарства просвете. Инспектор може покренути иницијативу за дисциплински поступак, наложити директорима предузимање мера, те у случају да директор не поступа у складу са законом — предузети мере и према самом директору. Надзор инспекције чини додатну спољну контролу која надопуњује унутрашње механизме одговорности.
Закључак
Дисциплинска одговорност наставника у српском образовном праву почива на јасној подели одговорности: лакше повреде решавају се интерним актима школе; теже повреде законом су таксативно дефинисане и воде до новчане казне или престанка радног односа; а кршење законских забрана (насиље, дискриминација) аутоматски повлачи престанак радног односа и одузимање лиценце без могућности ублажавања. Целим поступком руководи директор, али наставник није препуштен сам себи — има право на одбрану, заступника, приговор школском одбору и судску заштиту. Сврха овог система није елиминисање наставника из професије по сваку цену, већ осигуравање безбедног и достојанственог окружења за ученике и за све запослене у образовању.
Напомена: Текст је сачињен на основу важећег Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018 – др. закони, 10/2019, 6/2020, 129/2021, 92/2023 и 19/2025). За конкретне правне ситуације препоручује се консултација са правником или синдикатом.