Položaj nastavnika u sistemu obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji regulisan je pre svega Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV), koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“, br. 88/2017, a koji je od tada više puta menjan i dopunjavan – poslednje izmene objavljene su pod br. 19/2025. Ovim zakonom, između ostalog, uređuju se i radni odnosi zaposlenih u ustanovi. Pored toga, na nastavnike se supsidijarno primenjuju odredbe Zakona o radu, Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama, kao i interni opšti akti svake pojedinačne ustanove — statut i pravilnik o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih.
Obaveze nastavnika
Nastavnici u Republici Srbiji nisu samo prenosioci znanja — oni su nosioci niza zakonski propisanih obaveza čije ispunjavanje je uslov za savestan i zakonit rad. Sistem obrazovanja i vaspitanja zasniva se na principu profesionalne etike i kompetentnosti, što podrazumeva visoku stručnost nastavnika, stalni profesionalni razvoj i visok nivo profesionalne odgovornosti i etičnosti.
Među najvažnijim zakonskim obavezama nastavnika su: ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada u skladu sa nastavnim planom i programom; pedagoška i stručna osposobljenost za rad i stalno stručno usavršavanje; savesno vođenje pedagoške dokumentacije i evidencije; poštovanje dostojanstva učenika i roditelja; prijavljivanje svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja nadležnim organima; te izricanje ocena u skladu sa propisima o ocenjivanju — bez naplate privatnih časova učenicima vlastite škole.
Stupanjem na rad u školu, zaposleni preuzima obaveze i dužnosti u radu i u vezi sa radom. Zaposleni su lično odgovorni za savesno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza u radnom odnosu.
Zabrane propisane zakonom
ZOSOV u članu 110. propisuje opštu zabranu diskriminacije. U ustanovi su zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa u odnosu na lice ili grupe lica, po osnovu rase, boje kože, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, invaliditeta i svih drugih ličnih svojstava.
Član 111. ZOSOV-a ide korak dalje i zabranjuje svako nasilje. U ustanovi je zabranjeno svako ponašanje zaposlenog prema detetu, odnosno učeniku kojim se vrši fizičko, psihičko i socijalno nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, a zakon prepoznaje i seksualno zlostavljanje i digitalno nasilje.
Kršenje ovih zabrana — za razliku od kršenja radnih obaveza — povlači automatsku i strožu posledicu po radni status nastavnika, o čemu će biti reči u delu o disciplinskim merama.
Vrste odgovornosti nastavnika
Zaposleni može da odgovara za: lakšu povredu radne obaveze, utvrđenu opštim aktom ustanove; težu povredu radne obaveze propisanu zakonom; povredu zabrane propisanu zakonom; te materijalnu štetu koju nanese ustanovi, namerno ili krajnjom nepažnjom, u skladu sa zakonom.
Ova podela je ključna: lakše povrede utvrđuju se internim aktima svake škole i mogu se razlikovati od ustanove do ustanove, dok su teže povrede taksativno nabrojane u zakonu i važe uniformno za ceo sistem.
Krivična odgovornost, odgovornost za privredni prestup i odgovornost za prekršaj ne isključuju disciplinsku odgovornost zaposlenog, ako ta radnja predstavlja povredu dužnosti i obaveza. Nastavnik dakle može istovremeno biti disciplinski kažnjen u školi i krivično gonjen pred sudom.
Teže povrede radnih obaveza
ZOSOV u članu 141. taksativno nabraja teže povrede radnih obaveza nastavnika. Teže povrede radne obaveze zaposlenog u ustanovi su: izvršenje krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom; nesprovođenje mera bezbednosti dece, učenika i zaposlenih; podstrekavanje na upotrebu alkoholnih pića kod dece i učenika, ili njeno omogućavanje, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe; podstrekavanje na upotrebu narkotičkog sredstva ili psihoaktivne supstance ili njeno omogućavanje, davanje ili neprijavljivanje; nošenje oružja u ustanovi ili krugu ustanove; neovlašćena promena podataka u evidenciji, odnosno javnoj ispravi; uništenje, oštećenje, skrivanje ili iznošenje evidencije ili javne isprave; nepotpuno, neblagovremeno i nesavesno vođenje evidencije; naplaćivanje pripreme učenika škole u kojoj je nastavnik u radnom odnosu radi ocenjivanja, odnosno polaganja ispita; dolazak na rad u pripitom ili pijanom stanju, upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava koji smanjuju radnu sposobnost; odbijanje davanja na uvid rezultata pismene provere znanja učenicima ili roditeljima; odbijanje prijema i davanja na uvid evidencije licu koje vrši nadzor; nezakonit rad ili propuštanje radnji čime se sprečava ili onemogućava ostvarivanje prava deteta, učenika ili drugog zaposlenog; neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje poslova ili naloga direktora; zloupotreba prava iz radnog odnosa; nezakonito raspolaganje sredstvima, školskim prostorom, opremom i imovinom ustanove; neopravdano odsustvo sa rada najmanje dva uzastopna radna dana; kao i druge povrede radne obaveze u skladu sa posebnim zakonom.
Ko pokreće disciplinski postupak i ko ga vodi
Direktor ustanove pokreće i vodi disciplinski postupak, donosi odluku i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog. Inicijativu za pokretanje postupka može podneti svako — kolega, roditelj, inspektor, pa i sam direktor po sopstvenom saznanju.
Školski odbor, kao organ upravljanja školom, u disciplinskom postupku koji se vodi protiv nastavnika ima tri konkretne nadležnosti. Prvo, odlučuje po žalbi (prigovoru) na rešenje direktora — nastavnik koji nije zadovoljan ishodom postupka ima pravo da se u roku od osam dana obrati školskom odboru, koji mora odlučiti u roku od 15 dana. Drugo, ako direktor ne udalji zaposlenog sa rada u slučajevima kada je to zakonski obavezno, školski odbor je dužan da sam donese odluku o udaljenju. Treće, kada je sam direktor taj koji je počinio povredu — školski odbor obrazuje komisiju za vođenje disciplinskog postupka i donosi odluku o odgovornosti direktora.
Ukratko: direktor je prvostepeni disciplinski organ za nastavnike, školski odbor je drugostepeni organ po žalbi — ali i garancija da postupak neće biti blokiran direktorovim nečinjenjem.
Kako se postupak vodi
Disciplinski postupak pokreće se pismenim zaključkom na koji prigovor nije dopušten, a koji sadrži podatke o zaposlenom, opis povrede zabrane, odnosno radne obaveze, vreme, mesto i način izvršenja i dokaze koji ukazuju na izvršenje povrede.
Zaposleni mora biti saslušan, sa pravom da izloži svoju odbranu, sam ili preko zastupnika, a može za raspravu da dostavi i pismenu odbranu. Izuzetno, rasprava može da se održi i bez prisustva zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni na raspravu uredno pozvan.
Na ostala pitanja vođenja disciplinskog postupka shodno se primenjuju pravila upravnog postupka. Disciplinski postupak je javan, osim u slučajevima propisanim zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak. Po sprovedenom postupku donosi se rešenje kojim se zaposleni može oglasiti krivim — u kom slučaju mu se izriče i disciplinska mera — osloboditi od odgovornosti ili se postupak može obustaviti.
Rasprava pred organom za vođenje disciplinskog postupka je usmena i javna. Javnost se može delimično ili u potpunosti isključiti samo u slučajevima utvrđenim zakonom, iz razloga čuvanja vojne, poslovne ili druge tajne.
Privremeno udaljavanje sa rada (suspenzija)
U određenim slučajevima, nastavnik može biti udaljen sa rada i pre okončanja postupka. Zaposleni se privremeno udaljava sa rada zbog učinjene povrede zabrane i teže povrede radne obaveze — konkretno u slučajevima krivičnog dela, nesprovođenja mera bezbednosti, podsticanja na upotrebu droga ili alkohola, nošenja oružja i dolaska pijan na posao — do okončanja disciplinskog postupka. Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik kome je suspendovana licenca udaljava se privremeno iz obrazovno-vaspitnog rada, do ukidanja suspenzije licence. Ako direktor ne udalji zaposlenog, organ upravljanja dužan je da donese odluku o udaljenju.
Dakle, ako i sam direktor propusti da reaguje, školski odbor preuzima tu obavezu.
Rokovi zastarelosti
Zakon postavlja jasne i relativno kratke rokove. Pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od tri meseca od dana saznanja za povredu radne obaveze i učinioca, odnosno u roku od šest meseci od dana kada je povreda učinjena — osim ako je učinjena povreda zabrane (diskriminacija, nasilje), kada pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od dve godine od dana kada je povreda učinjena. Vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od šest meseci od dana pokretanja disciplinskog postupka. Ako povreda radne obaveze sadrži obeležja krivičnog dela, pokretanje disciplinskog postupka zastareva protekom šest meseci od dana saznanja za povredu i učinioca, odnosno protekom roka u kome zastareva krivično gonjenje za to krivično delo, ukoliko je taj rok duži. Zastarelost ne teče ako disciplinski postupak ne može da se pokrene ili vodi zbog odsustva zaposlenog ili drugih opravdanih razloga.
Disciplinske mere i posledice
Mere za povredu radne obaveze su prestanak radnog odnosa i novčana kazna.
Zakon pravi važnu razliku zavisno od težine prekršaja:
Za povredu zabrane (diskriminacija, nasilje i zlostavljanje), posledice su najteže. Zaposlenom koji izvrši povredu zabrane prestaje radni odnos kada odluka direktora o utvrđenoj povredi zabrane postane konačna i oduzima se licenca.
Za teže povrede radnih obaveza (tačke 1. do 7. iz člana 141.), izriče se mera prestanka radnog odnosa i licenca se suspenduje na šest meseci.
Za teže povrede radnih obaveza iz ostalih tačaka (8. do 17.), mera prestanka radnog odnosa izriče se zaposlenom ako je povreda učinjena umišljajem ili iz svesnog nehata i ako nisu utvrđene olakšavajuće okolnosti za zaposlenog. Novčana kazna izriče se u visini od 20 do 35 odsto od plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta, u trajanju od tri do šest meseci.
Treba napomenuti i vremenski limit izvršenja: izrečena disciplinska mera ne može se izvršiti ako je proteklo 30 dana od dana pravosnažnosti odluke kojom je ona izrečena.
Prava nastavnika u disciplinskom postupku
Nastavnik u disciplinskom postupku nije bez zaštite — zakon mu garantuje nekoliko važnih procesnih prava.
Pre svega, pravo na odbranu: zaposleni mora biti uredno pozvan i saslušan, a može se braniti lično ili angažovati zastupnika (advokata ili sindikalnog predstavnika). Zaposleni ima pravo da u disciplinskom postupku uzme branioca. Može podneti i pismenu odbranu, a na raspravi imati učešće sindikata.
Pored toga, nastavnik ima pravo na prigovor. Na rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na prigovor organu upravljanja — školskom odboru — u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja direktora. Organ upravljanja dužan je da donese odluku po prigovoru u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora.
Konačno, nastavnik ima pravo na sudsku zaštitu: ako je nezadovoljan i odlukom školskog odbora, može pokrenuti radni spor pred nadležnim sudom.
Zakon predviđa i mogućnost oslobođenja od odgovornosti. Zaposleni može biti oslobođen od odgovornosti ako radnja zbog koje je pokrenut disciplinski postupak ne predstavlja povredu obaveze; ako postoje okolnosti koje isključuju odgovornost; ako povredu radne obaveze nije učinio svojom krivicom, odnosno bez namere ili krajnje nepažnje; ako je povredu učinio u neuračunljivom stanju; i ako povreda nije učinjena na radu ili u vezi sa radom.
Uloga prosvetne inspekcije
Pored internog disciplinskog postupka koji vodi direktor, bitnu ulogu ima i prosvetna inspekcija Ministarstva prosvete. Inspektor može pokrenuti inicijativu za disciplinski postupak, naložiti direktorima preduzimanje mera, te u slučaju da direktor ne postupa u skladu sa zakonom — preduzeti mere i prema samom direktoru. Nadzor inspekcije čini dodatnu spoljnu kontrolu koja nadopunjuje unutrašnje mehanizme odgovornosti.
Zaključak
Disciplinska odgovornost nastavnika u srpskom obrazovnom pravu počiva na jasnoj podeli odgovornosti: lakše povrede rešavaju se internim aktima škole; teže povrede zakonom su taksativno definisane i vode do novčane kazne ili prestanka radnog odnosa; a kršenje zakonskih zabrana (nasilje, diskriminacija) automatski povlači prestanak radnog odnosa i oduzimanje licence bez mogućnosti ublažavanja. Celim postupkom rukovodi direktor, ali nastavnik nije prepušten sam sebi — ima pravo na odbranu, zastupnika, prigovor školskom odboru i sudsku zaštitu. Svrha ovog sistema nije eliminisanje nastavnika iz profesije po svaku cenu, već osiguravanje bezbednog i dostojanstvenog okruženja za učenike i za sve zaposlene u obrazovanju.
Napomena: Tekst je sačinjen na osnovu važećeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakoni, 10/2019, 6/2020, 129/2021, 92/2023 i 19/2025). Za konkretne pravne situacije preporučuje se konsultacija sa pravnikom ili sindikatom.