Учитељи, ево шта би требало да знате ако у одељењу имате АДХД-ера

15 октобра, 2020

Шетају и причају за време часа, другарима праве ситне зачкољице, стално оштре оловке, ишли би у тоалет по сто пута за време часа, на питање “Колико је 2+2?” одговарају контра питањем

“Учитељице, ошишали сте косу?”

Да. Честитамо! Ви у одељењу највероватније имате АДХД-ера. Ученика коме је дијагностификован поремећај хиперактивности и недостатка пажње.

Foto: Canva

Иако је постављање дијагнозе дуготрајан и опширан посао за који је потребно урадити доста анализа и испитивања, не смете чекати, већ је потребно реаговати и направити план рада одмах при уочавању првих симптома. Ово је заправо кључно јер се у читаву причу око постављања дијагнозе АДХД-а улази са поласком у школу. Сузе, критике, нервоза и очај су осећања родитеља и деце која их асоцирају на школу, а то је нешто што најмање желимо јер ђачко доба свима треба да буде најлепше доба у животу.

Деца са АДХД-ом стално упадају у невоље, дешава се да не постижу добре резултате у школи иако су  најчешће натпросечно интелигентна, не прате наставу и често је ометају, не доносе домаће задатке и не записују градиво за време часа. Иако је ово јако фрустрирајуће за учитеље, верујте, једнако је фрустрирајуће и за децу.

Деца са АДХД-ом нису лења или лоша. То је медицинско стање. Бити у њиховој глави је као да имате неколико радио станица које свирају истовремено, тако да је тешко само преслушати једну. Део њиховог мозга који управља овим вештинама је попут диригента оркестра који свим музичарима говори како да свирају заједно да би направили лепу музику. Њихов диригент има проблема у комуникацији са музичарима, па им је потребна ваша помоћ.

• Укључите фиџет играчке како бисте смањили моторички немир код детета (антистрес лоптица, ластиш на ножицама од столице, истрчавање у месту поред клупе неколико пута у току часа и томе слично…)

• Будите свесни да овакви ученици често заборављају шта имају за домаћи, често не понесу неку књигу или свеску. Ово заиста не раде намерно! Саветујте родитеље да направе „чек листу“ или таблу која ће служити као подсетник шта све ученик  треба да понесе од куће, да уради пре школе. Саветујте их  да то не буду захтевни задаци, већ лаки за испуњавање јер сваки неуспех доводи до нерасположења, а успех мотивише ученике са АДХД-ом да буду још бољи.

Foto: Canva

• Направите тајни знак са дететом који ће га натерати да се „врати у колосек“ када приметите да је одсутно, замишљено или да обраћа пажњу на „небитне ствари“ (додир рамена, лепљење стикера на сто…)

• Уколико видите да је ученику потребан „одмор“ од мирног седења или вам он то сигнализира „тајним знаком“, упослите га тако што ћете га послати да донесе нешто из наставничке канцеларије, сакупи папире са вашег стола или обрише таблу. Поред тога што ће на кратко потрошити „вишак енергије“, овим гестом ћете детету дати на значају и трудиће се да буде ваш партнер на часу.

Гледајте га у очи и често изговарајте његово име како бисте га подстакли да слуша предавање.

• Поставите ученика са АДХД-ом даље од прозора и даље од врата.

• Ученици са АДХД-ом често кући доносе празне свеске. Зујање мушице, мотор од аутомобила, сирене или пак ветар могу бити јако занимљивији од вашег предавања (без увреде), док ученик схвати да је време за преписивање са табле, већ је звонило за крај часа. Да бисте ово спречили, осим горепоменутих метода, ставите ученика са АДХД-ом испред свог стола, уколико је могуће, поред ученика који је успешан у савладавању градива. Деца са АДХД-ом су такмичарског духа и трудиће се да све препишу брже од свог друга из клупе! Лукаво, зар не?

Боје! У настави користите доста боја, графикона и слика како бисте час учинили што занимљивијим.

Направите систем записивања домаћих задатака и важних датума! Прецизно одредите и запишите у свесци шта да уради за домаћи и шта да понесе од куће. Друга метода вам може бити да на крају часа сви ученици на глас понове три пута домаћи задатак. То је занимљиво, а занимљиве ствари се памте, а уједно и корисно за све ђаке. Можете у свесци направити и „џеп за пошту родитељима“ у који ћете повремено убацивати кратке коментаре о учениковом понашању у школи. Ово ће родитељима јако значити.

Немојте бити склони да за све окривљујете ученика са АДХД-ом. Оваква деца су увек „дежурни кривци“ за све и такав глас их прати током целог школовања. Што је најгоре од свега, на тај начин их виде и друга деца. Подстичите њихово дружење ван школе.

Деца са АДХД-ом су јако рањива и неповерљива, они су свесни да њихово понашање ствара „проблем“  али нису у могућности да себе „смире“ на силу . Створите са њима однос пун поверења, често са њима разговарајте насамо, питајте их да ли имају неки проблем и објасните да разумете њихова осећања.

Немојте никада кажњавати ученика са АДХД-ом да не ради физичко! Никада. Верујте ми.

Foto: Canva

• Контролне задатке углавном дајте за време првог или другог часа.

Похвалите квалитетан рад и кад га видите, појачајте га искреним похвалама и громогласним одушевљењем. Имајте на уму да је и преписан текст са табле вредан великог одушевљења.

• Ако морате да разговарате о понашању ученика, учините то насамо.

• Тестирајте ученике са АДХД-ом на начин на који им то најбоље иде, на пример усмено или попуњавањем празних места.

Поставите правила понашања на јасном и видљивом месту у учионици и направите систем награђивања за оне који правила понашања поштују (на пример додељивањем црвених за непоштовање правила и жутих штапића за поштовање утврђених правила). Такмичарски дух ученика са АДХД-ом ће пожелети да увек има највећи број штапића.

• Припремите ученика за прелазак са једног задатка на други или са једног предмета на други. Прелази са једне теме на другу, са једне лекције на другу су веома стресни за овакве ученике.

• Примењујте принципе похвала позитивних образаца понашања. Оваквим ученицима је подстицај много потребнији него другима. Будите свесни да сваки пут када га похвалите како нешто добро ради – улепшате му дан.

Немојте критиковати ученика за лош рукопис и мислити да је такав због тога што не вежба. Због ученикових мисли које су стално у хаосу, такав му је и рукопис.

• Немојте му давати велике задатке или пројекте, поделите их на мање делове са јасним роковима. Велики пројекти су за њих стресни и осећаће се као да их никада неће завршити. Циљ је да буду самоуверени и свесни своје способности да заврше одређени посао.

• Будите спремни на различите „циклусе понашања“. Десиће се да ученик са АДХД-ом буде једне недеље супер фокусиран на рад, али ће већ следеће недеље имати недељу у којој се бори да „остане будан на часу“.

Импулсивност је карактеристична за ученике са АДХД-ом. Уколико се деси да нешто непримерено каже или уради, то никако није ствар неваспитања, већ АДХД-а.

• Деци са АДХД-ом (иако ово можда чудно звучи) ништа не промиче. Њихов мозак не филтрира важне и неважне информације већ их све скупља на једном месту, њиховом мозгу је све важно! Можете ли замислити какав је то хаос? Саветујем вам да посетите www.understood.org  и одиграте игрицу која ће Вам показати како изгледа час у глави детета са АДХД-ом. Када оваква деца пронађу нешто што их заиста интересује, они постају супер фокусирани на то и у стању су да ту активност обављају сатима. Лаички речено, њихов мозак, између осталог не лучи довољно допамина и серотонина (који је главни “кривац” за осећање среће) па им је стално досадно и у константној су потреби за срећом. Ово је уједно и разлог због ког су у стању да сaтима играју видео игрице.

• Немојте стално бити љути на њих. Деца са АДХД-ом су стално у некој невољи због свог понашања и суочавају се са грдњом и казнама. Постаните им пријатељ, подршка. Покажите им разумевање. Будите стрпљиви. Уложите мало да бисте добили више.

• Комуницирајте са родитељима!

Загрлите га. Као мајка, могу вам рећи да је загрљај најбољи лек за све њихове проблеме.

На почетку текста сам вам честитала што у одељењу имате АДХД-ера и то није случајно.

Честитам! Највероватније сте добили сјајног спортисту!

Честитам, у вашем разреду се налази дете које ће, уколико на време препознате његов таленат, уз свој супер фокус бити јако успешно у тој области.

Честитам! Добили сте емотивца који ће вам, уколико му покажете љубав, вама узвратити десетоструко. И никада вас неће заборавити.

И на крају вам честитам, јер ако сте учитељ и све сте ово прочитали, значи да вам је стало и да ћете се потрудити да учините све што је у вашој моћи да из ученика са АДХД-ом извучете оно најбоље.

Хвала вам.

Једна мама.

Миа Вукић Витомировић

(Текст је писан на основу искуства, прикупљања различитих материјала из литературе, са релевантних интернет страница и разговора са психолозима, неуролозима и дечијим психијатрима)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама