Сваке године уочи краја полугодишта или школске године, у бројним породицама и зборницама воде се исте расправе: може ли наставник да закључи оцену већу или мању од просека? Мора ли дете имати одређен број оцена да би се закључна уопште могла дати? Шта значи да оцена из владања сада „улази у успех“? Питања нису неоправдана — у прописима који регулишу ову област постоји више прецизних одредби које се у пракси често погрешно тумаче или, једноставно, не знају.
Који прописи тренутно важе
Темељни пропис је Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању који је ступио на снагу 10. фебруара 2024. године, објављен у „Службеном гласнику РС“, број 10/2024.
Изнад правилника стоји Закон о основама система образовања и васпитања, који је у новембру 2023. добио значајне измене (бр. 92/2023), а последње измене су из марта 2025. (бр. 19/2025).
Два типа оцењивања: формативно и сумативно
Правилник јасно прави разлику између два вида оцењивања која заједно творе слику о ученику.
Формативно оцењивање је континуирано праћење напредовања ученика током школске године. Није нужно везано за конкретну оцену у дневнику, али обавезно мора да садржи повратну информацију наставника — усмену или писану, разумљиву и ученику и родитељу. Ове информације наставник евидентира у својој педагошкој документацији (која може бити електронска или писана). Формативно оцењивање даје податке о томе како ученик учи, колико је самосталан, како сарађује с другима.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа на крају наставне целине или на крају полугодишта. Оцене добијене овим путем уписују се у дневник и оне су основа за закључну оцену. Од другог до осмог разреда, сумативне оцене су, по правилу, бројчане.
Ова подела није само педагошка категорија — она има правни значај јер закључна оцена мора да узме у обзир оба вида праћења, а не само оцене уписане у дневник.
Колико оцена ученик мора имати да би добио закључну
Ово је одредба о којој се често не зна или се погрешно памти из ранијих правилника.
Према важећем Правилнику (члан 5), ученик мора бити оцењен најмање четири пута у току полугодишта из сваког обавезног предмета и из изборног програма други страни језик. Једини изузетак је када предмет има само један час недељно — тада је минимум два пута у полугодишту.
Ако ученик није достигао прописани минимум оцена, наставник му не може закључити оцену. Правилник, међутим, не оставља ту ситуацију недореченом: наставник је тада дужан да организује посебан час оцењивања — по правилу у склопу допунске наставе, уз присуство одељењског старешине и педагога или психолога. Одељењски старешина има изричиту обавезу да прати стање оцена у одељењу и да на време упозори предметне наставнике, а ако нема побољшања — да о томе обавести директора.
Једини изузетак од правила о минималном броју оцена је ситуација када због угрожености безбедности или здравља није било могуће спровести оцењивање — у том случају закључна се може дати и са мањим бројем оцена.
Како се закључна оцена утврђује — и шта она не сме бити
Закључну оцену из предмета предлаже предметни наставник, а утврђује одељењско веће — на крају првог и на крају другог полугодишта.
Правилник прецизно прописује горњу и доњу границу закључне оцене.
Закључна оцена не сме бити већа од највеће појединачне оцене уписане у дневник (ма којом техником та оцена била добијена). Дакле, ако је ученик имао искључиво тројке и четворке у дневнику, наставник не може предложити закључну петицу — чак ни ако сматра да ученик „заслужује“ бољу оцену.
Закључна оцена не сме бити мања од вредности одређене аритметичком средином свих појединачних оцена из дневника, према следећој лествици:
- аритметичка средина 4,50 или више → закључна оцена не може бити мања од 5 (одличан)
- аритметичка средина од 3,50 до 4,49 → не мања од 4 (врло добар)
- аритметичка средина од 2,50 до 3,49 → не мања од 3 (добар)
- аритметичка средина од 1,50 до 2,49 → не мања од 2 (довољан)
- аритметичка средина испод 1,50 → закључна оцена је 1 (недовољан)
Напомена: закључна оцена из првог полугодишта не улази у аритметичку средину при закључивању на крају другог полугодишта.
Између те горње и доње границе, наставник има стручну аутономију и процену — узимајући у обзир целокупан развој, напредовање и ангажовање ученика током године, а не само математички просек оцена из дневника.
Важан детаљ који се често превиђа: Оцена из писмене провере краће од 15 минута може бити саставни део оцене добијене другом техником провере, али се посебно не уписује у дневник и не улази у аритметичку средину. Ово треба имати у виду када се преброји број оцена у дневнику.
Шта се дешава ако одељењско веће не прихвати наставников предлог
Наставник предлаже закључну оцену, али је одељењско веће усваја или одбија. Ако веће не прихвати наставников образложени предлог, нову оцену утврђује гласањем — и то јавним гласањем, већином гласова присутних чланова већа. Утврђена оцена евидентира се у дневнику уз напомену и шире се образлаже у записнику одељењског већа.
Владање: највећа новина од 2024. године
До измена Закона из новембра 2023. и новог Правилника из фебруара 2024, владање у основној школи није утицало на општи успех ученика. То се променило.
Према важећим прописима, разликују се два случаја:
Ученици првог разреда — владање се оцењује описном оценом (примерно, добро и сл.) и не утиче на општи успех.
Ученици од другог до осмог разреда — владање се оцењује бројчано, и то најмање два пута у полугодишту, а закључна оцена из владања улази у општи успех ученика. Закључне оцене из владања су: примерно (5), врло добро (4), добро (3), задовољавајуће (2) и незадовољавајуће (1).
Закључну оцену из владања доноси одељењско веће на образложени предлог одељењског старешине (не предметног наставника). При томе се узима у обзир понашање ученика у целини: ангажовање у ваннаставним активностима и у превенцији насиља, однос према другим ученицима и запосленима, извршавање школских обавеза, изостанци, изречене васпитне и васпитно-дисциплинске мере.
Као и код предмета, закључна оцена из владања не сме бити већа од највеће појединачне оцене уписане у дневник. За доњу границу важе исте аритметичке границе — уз једну важну разлику: ако је дошло до позитивних промена у понашању ученика, закључна оцена може бити виша од аритметичке средине; ако је дошло до негативних промена, може бити нижа.
Оцена из владања не утиче на оцену из предмета — и обрнуто.
Који предмети улазе у општи успех, а који не
Ово је још једна област где влада забуна.
У општи успех ученика улазе закључне оцене из свих обавезних предмета, оцена из изборног програма други страни језик и оцена из владања (од другог разреда надаље).
Не улазе у општи успех закључне оцене из: верске наставе, грађанског васпитања, матерњег језика/говора са елементима националне културе, српског као страног језика и слободних наставних активности. Ови програми и активности оцењују се описно: истиче се, добар, задовољава.
Општи успех се изражава као: одличан, врло добар, добар, довољан и недовољан. Општи успех се не утврђује ученику који има недовољну оцену из предмета или који из неког предмета није оцењен — све до окончања поступка оцењивања.
Ученик није са успехом завршио разред (има недовољан успех) ако има више од две недовољне оцене (осим оцене из владања), или није положио поправни испит. Изузетак су ученици другог и трећег разреда, који се, у складу са Законом, преводе у наредни разред без обзира на недовољне оцене.
Посебна правила за музичку културу, ликовну културу и физичко васпитање
Правилник изричито прописује да се оцењивање из ова три предмета обавља полазећи од ученикових способности, степена спретности и умешности. Ако ученик нема развијене посебне способности за дати предмет, при оцењивању се узима у обзир индивидуално напредовање у односу на сопствена претходна постигнућа — а нарочито ангажовање у наставном процесу.
Ово значи да наставник не сме оцењивати ученика физичког васпитања или музичке културе искључиво према апсолутним критеријумима (који нпр. подразумевају одређену брзину трчања или интонативну прецизност), већ мора узети у обзир полазну тачку и напредак сваког конкретног ученика.
Шта оцена не сме бити — заштита ученика од незаконитог оцењивања
Правилник садржи заштитну одредбу која се ретко истиче: ученику се не сме умањити оцена из предмета због његовог односа према ваннаставним активностима или због непримереног понашања у школи. Лоше владање улази у оцену из владања — и само тамо.
Право родитеља на приговор и колективна заштита
Родитељи имају право да уложе приговор на оцену у складу са Законом. Поред индивидуалног приговора, Правилник уводи и колективну заштитну процедуру: ако родитељи више од половине ученика из истог одељења сматрају да наставник не спроводи оцењивање у складу са прописима, они се писменим дописом обраћају одељењском старешини, а школа је дужна да спроведе прописану процедуру провере — која укључује стручно веће, директора и, по потреби, школску управу.
Обавезе школе према родитељима
Одељењски старешина је дужан да најмање четири пута у току школске године писмено или на други одговарајући начин обавештава родитеља о постигнућима ученика. Ако родитељ не долази на родитељске и индивидуалне састанке, старешина га позива писаним путем. Ако се родитељ у року од 15 дана од позива не одазове, школа је дужна да о томе обавести надлежни центар за социјални рад и затражи његово поступање.
Школа не организује родитељске састанке у последњој недељи првог полугодишта ни у последњој недељи наставне године.
Критеријуми оцењивања морају бити јавно објављени
Школа је дужна да на почетку школске године на стручним већима утврди и усклади критеријуме оцењивања — конкретно: оствареност исхода, самосталност и ангажовање ученика. Усклађени критеријуми се усвајају на педагошком колегијуму, постају саставни део годишњег плана рада школе и објављују се на званичној интернет страници школе.
Родитељи и ученици имају право да знају према којим критеријумима се оцењује у сваком предмету и сваком разреду — и ти критеријуми морају бити доступни пре него што оцењивање почне.