Svake godine uoči kraja polugodišta ili školske godine, u brojnim porodicama i zbornicama vode se iste rasprave: može li nastavnik da zaključi ocenu veću ili manju od proseka? Mora li dete imati određen broj ocena da bi se zaključna uopšte mogla dati? Šta znači da ocena iz vladanja sada „ulazi u uspeh“? Pitanja nisu neopravdana — u propisima koji regulišu ovu oblast postoji više preciznih odredbi koje se u praksi često pogrešno tumače ili, jednostavno, ne znaju.
Koji propisi trenutno važe
Temeljni propis je Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju koji je stupio na snagu 10. februara 2024. godine, objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 10/2024.
Iznad pravilnika stoji Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je u novembru 2023. dobio značajne izmene (br. 92/2023), a poslednje izmene su iz marta 2025. (br. 19/2025).
Dva tipa ocenjivanja: formativno i sumativno
Pravilnik jasno pravi razliku između dva vida ocenjivanja koja zajedno tvore sliku o učeniku.
Formativno ocenjivanje je kontinuirano praćenje napredovanja učenika tokom školske godine. Nije nužno vezano za konkretnu ocenu u dnevniku, ali obavezno mora da sadrži povratnu informaciju nastavnika — usmenu ili pisanu, razumljivu i učeniku i roditelju. Ove informacije nastavnik evidentira u svojoj pedagoškoj dokumentaciji (koja može biti elektronska ili pisana). Formativno ocenjivanje daje podatke o tome kako učenik uči, koliko je samostalan, kako sarađuje s drugima.
Sumativno ocenjivanje je vrednovanje postignuća na kraju nastavne celine ili na kraju polugodišta. Ocene dobijene ovim putem upisuju se u dnevnik i one su osnova za zaključnu ocenu. Od drugog do osmog razreda, sumativne ocene su, po pravilu, brojčane.
Ova podela nije samo pedagoška kategorija — ona ima pravni značaj jer zaključna ocena mora da uzme u obzir oba vida praćenja, a ne samo ocene upisane u dnevnik.
Koliko ocena učenik mora imati da bi dobio zaključnu
Ovo je odredba o kojoj se često ne zna ili se pogrešno pamti iz ranijih pravilnika.
Prema važećem Pravilniku (član 5), učenik mora biti ocenjen najmanje četiri puta u toku polugodišta iz svakog obaveznog predmeta i iz izbornog programa drugi strani jezik. Jedini izuzetak je kada predmet ima samo jedan čas nedeljno — tada je minimum dva puta u polugodištu.
Ako učenik nije dostigao propisani minimum ocena, nastavnik mu ne može zaključiti ocenu. Pravilnik, međutim, ne ostavlja tu situaciju nedorečenom: nastavnik je tada dužan da organizuje poseban čas ocenjivanja — po pravilu u sklopu dopunske nastave, uz prisustvo odeljenjskog starešine i pedagoga ili psihologa. Odeljenjski starešina ima izričitu obavezu da prati stanje ocena u odeljenju i da na vreme upozori predmetne nastavnike, a ako nema poboljšanja — da o tome obavesti direktora.
Jedini izuzetak od pravila o minimalnom broju ocena je situacija kada zbog ugroženosti bezbednosti ili zdravlja nije bilo moguće sprovesti ocenjivanje — u tom slučaju zaključna se može dati i sa manjim brojem ocena.
Kako se zaključna ocena utvrđuje — i šta ona ne sme biti
Zaključnu ocenu iz predmeta predlaže predmetni nastavnik, a utvrđuje odeljenjsko veće — na kraju prvog i na kraju drugog polugodišta.
Pravilnik precizno propisuje gornju i donju granicu zaključne ocene.
Zaključna ocena ne sme biti veća od najveće pojedinačne ocene upisane u dnevnik (ma kojom tehnikom ta ocena bila dobijena). Dakle, ako je učenik imao isključivo trojke i četvorke u dnevniku, nastavnik ne može predložiti zaključnu peticu — čak ni ako smatra da učenik „zaslužuje“ bolju ocenu.
Zaključna ocena ne sme biti manja od vrednosti određene aritmetičkom sredinom svih pojedinačnih ocena iz dnevnika, prema sledećoj lestvici:
- aritmetička sredina 4,50 ili više → zaključna ocena ne može biti manja od 5 (odličan)
- aritmetička sredina od 3,50 do 4,49 → ne manja od 4 (vrlo dobar)
- aritmetička sredina od 2,50 do 3,49 → ne manja od 3 (dobar)
- aritmetička sredina od 1,50 do 2,49 → ne manja od 2 (dovoljan)
- aritmetička sredina ispod 1,50 → zaključna ocena je 1 (nedovoljan)
Napomena: zaključna ocena iz prvog polugodišta ne ulazi u aritmetičku sredinu pri zaključivanju na kraju drugog polugodišta.
Između te gornje i donje granice, nastavnik ima stručnu autonomiju i procenu — uzimajući u obzir celokupan razvoj, napredovanje i angažovanje učenika tokom godine, a ne samo matematički prosek ocena iz dnevnika.
Važan detalj koji se često previđa: Ocena iz pismene provere kraće od 15 minuta može biti sastavni deo ocene dobijene drugom tehnikom provere, ali se posebno ne upisuje u dnevnik i ne ulazi u aritmetičku sredinu. Ovo treba imati u vidu kada se prebroji broj ocena u dnevniku.
Šta se dešava ako odeljenjsko veće ne prihvati nastavnikov predlog
Nastavnik predlaže zaključnu ocenu, ali je odeljenjsko veće usvaja ili odbija. Ako veće ne prihvati nastavnikov obrazloženi predlog, novu ocenu utvrđuje glasanjem — i to javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih članova veća. Utvrđena ocena evidentira se u dnevniku uz napomenu i šire se obrazlaže u zapisniku odeljenjskog veća.
Vladanje: najveća novina od 2024. godine
Do izmena Zakona iz novembra 2023. i novog Pravilnika iz februara 2024, vladanje u osnovnoj školi nije uticalo na opšti uspeh učenika. To se promenilo.
Prema važećim propisima, razlikuju se dva slučaja:
Učenici prvog razreda — vladanje se ocenjuje opisnom ocenom (primerno, dobro i sl.) i ne utiče na opšti uspeh.
Učenici od drugog do osmog razreda — vladanje se ocenjuje brojčano, i to najmanje dva puta u polugodištu, a zaključna ocena iz vladanja ulazi u opšti uspeh učenika. Zaključne ocene iz vladanja su: primerno (5), vrlo dobro (4), dobro (3), zadovoljavajuće (2) i nezadovoljavajuće (1).
Zaključnu ocenu iz vladanja donosi odeljenjsko veće na obrazloženi predlog odeljenjskog starešine (ne predmetnog nastavnika). Pri tome se uzima u obzir ponašanje učenika u celini: angažovanje u vannastavnim aktivnostima i u prevenciji nasilja, odnos prema drugim učenicima i zaposlenima, izvršavanje školskih obaveza, izostanci, izrečene vaspitne i vaspitno-disciplinske mere.
Kao i kod predmeta, zaključna ocena iz vladanja ne sme biti veća od najveće pojedinačne ocene upisane u dnevnik. Za donju granicu važe iste aritmetičke granice — uz jednu važnu razliku: ako je došlo do pozitivnih promena u ponašanju učenika, zaključna ocena može biti viša od aritmetičke sredine; ako je došlo do negativnih promena, može biti niža.
Ocena iz vladanja ne utiče na ocenu iz predmeta — i obrnuto.
Koji predmeti ulaze u opšti uspeh, a koji ne
Ovo je još jedna oblast gde vlada zabuna.
U opšti uspeh učenika ulaze zaključne ocene iz svih obaveznih predmeta, ocena iz izbornog programa drugi strani jezik i ocena iz vladanja (od drugog razreda nadalje).
Ne ulaze u opšti uspeh zaključne ocene iz: verske nastave, građanskog vaspitanja, maternjeg jezika/govora sa elementima nacionalne kulture, srpskog kao stranog jezika i slobodnih nastavnih aktivnosti. Ovi programi i aktivnosti ocenjuju se opisno: ističe se, dobar, zadovoljava.
Opšti uspeh se izražava kao: odličan, vrlo dobar, dobar, dovoljan i nedovoljan. Opšti uspeh se ne utvrđuje učeniku koji ima nedovoljnu ocenu iz predmeta ili koji iz nekog predmeta nije ocenjen — sve do okončanja postupka ocenjivanja.
Učenik nije sa uspehom završio razred (ima nedovoljan uspeh) ako ima više od dve nedovoljne ocene (osim ocene iz vladanja), ili nije položio popravni ispit. Izuzetak su učenici drugog i trećeg razreda, koji se, u skladu sa Zakonom, prevode u naredni razred bez obzira na nedovoljne ocene.
Posebna pravila za muzičku kulturu, likovnu kulturu i fizičko vaspitanje
Pravilnik izričito propisuje da se ocenjivanje iz ova tri predmeta obavlja polazeći od učenikovih sposobnosti, stepena spretnosti i umešnosti. Ako učenik nema razvijene posebne sposobnosti za dati predmet, pri ocenjivanju se uzima u obzir individualno napredovanje u odnosu na sopstvena prethodna postignuća — a naročito angažovanje u nastavnom procesu.
Ovo znači da nastavnik ne sme ocenjivati učenika fizičkog vaspitanja ili muzičke kulture isključivo prema apsolutnim kriterijumima (koji npr. podrazumevaju određenu brzinu trčanja ili intonativnu preciznost), već mora uzeti u obzir polaznu tačku i napredak svakog konkretnog učenika.
Šta ocena ne sme biti — zaštita učenika od nezakonitog ocenjivanja
Pravilnik sadrži zaštitnu odredbu koja se retko ističe: učeniku se ne sme umanjiti ocena iz predmeta zbog njegovog odnosa prema vannastavnim aktivnostima ili zbog neprimerenog ponašanja u školi. Loše vladanje ulazi u ocenu iz vladanja — i samo tamo.
Pravo roditelja na prigovor i kolektivna zaštita
Roditelji imaju pravo da ulože prigovor na ocenu u skladu sa Zakonom. Pored individualnog prigovora, Pravilnik uvodi i kolektivnu zaštitnu proceduru: ako roditelji više od polovine učenika iz istog odeljenja smatraju da nastavnik ne sprovodi ocenjivanje u skladu sa propisima, oni se pismenim dopisom obraćaju odeljenjskom starešini, a škola je dužna da sprovede propisanu proceduru provere — koja uključuje stručno veće, direktora i, po potrebi, školsku upravu.
Obaveze škole prema roditeljima
Odeljenjski starešina je dužan da najmanje četiri puta u toku školske godine pismeno ili na drugi odgovarajući način obaveštava roditelja o postignućima učenika. Ako roditelj ne dolazi na roditeljske i individualne sastanke, starešina ga poziva pisanim putem. Ako se roditelj u roku od 15 dana od poziva ne odazove, škola je dužna da o tome obavesti nadležni centar za socijalni rad i zatraži njegovo postupanje.
Škola ne organizuje roditeljske sastanke u poslednjoj nedelji prvog polugodišta ni u poslednjoj nedelji nastavne godine.
Kriterijumi ocenjivanja moraju biti javno objavljeni
Škola je dužna da na početku školske godine na stručnim većima utvrdi i uskladi kriterijume ocenjivanja — konkretno: ostvarenost ishoda, samostalnost i angažovanje učenika. Usklađeni kriterijumi se usvajaju na pedagoškom kolegijumu, postaju sastavni deo godišnjeg plana rada škole i objavljuju se na zvaničnoj internet stranici škole.
Roditelji i učenici imaju pravo da znaju prema kojim kriterijumima se ocenjuje u svakom predmetu i svakom razredu — i ti kriterijumi moraju biti dostupni pre nego što ocenjivanje počne.