Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је да нема препрека за редован почетак нове школске године и да очекује свечано отварање наставе у основним и средњим школама широм Србије. Према његовим речима, планови и програм су утврђени, делимично иновирани у односу на претходне године, упис у средње школе је завршен након другог уписног рока, а „нема никаквих разлога, ни друштвених ни политичких“ да нова школска година не почне регуларно.
Министар је навео да ће ове године први разред основне школе уписати око 62.500 ученика. Нагласио је да тај број не представља посебан заокрет у демографском тренду, већ одражава постојећу ситуацију. Због пада броја ученика поједине школе ће морати да се обједињују, што ће проузроковати бројне проблеме, али је као решење навео инфраструктурно прилагођавање објеката у једносменски обогаћени боравак.
„У том случају би деца имала предавање, могућност да ураде домаће задатке и вежбају, и истовремено могућност да се посвете неким слободним активностима. Школа би, поред образовне, сазнајне улоге, имала и ову васпитну улогу, јер би децу кроз слободне активности социјализовала, учила неким вештинама, откривала њихове таленте, трансформисала те таленте у неке вештине, у нека знања“, рекао је Станковић говорећи о основним школама.
Када је реч о средњим школама Станковић је рекао да је у претходне две године отворено скоро 40 нових профила који су базирани на стандардима квалификација и на потребама тржишта рада.
На питање што су неке средње школе пребукиране, Станковић је навео да заинтересованост ђака за школу зависи највише од репутације школа и од њиховог „друштвеног имиџа“, односно уверење да ако прођу ту школу поред статуса, стичу одређену предност приликом уписивања на факултет.
Када је реч о средњим школама, највеће интересовање и даље влада за гимназије — у Београду су традиционално најтраженије Трећа, Четрнаеста, Девета, Десета, Спортска, Прва и Пета гимназија. Министар је истакао и да су у протеклим годинама отворена скоро 40 нових образовних профила у стручним школама, усклађених са потребама тржишта рада, попут техничара мехатронике, зуботехничког и физиотерапеутског смера.
Бесплатни уџбеници до средине септембра
Станковић је најавио да би подела бесплатних уџбеника требало да буде завршена до 15. септембра. Рангирање школа је готово, комплети књига — укупно преко 90.000 — се пакују, а ученици би требало да их преузму током прве, евентуално друге недеље наставе, у зависности од ажурности администрације појединих школа.
Министар је рекао да је дугорочни циљ да сви ученици у Србији добију бесплатне уџбенике, са посебним фокусом на социјално осетљиве категорије становништва, како би им се обезбедиле једнаке шансе за образовање. Додао је да 16 од 145 локалних самоуправа у Србији већ у потпуности или делимично финансира бесплатне уџбенике и најавио даље ширење буџета за ту намену.
Говорећи о квалитету уџбеника Станковић је навео да Завод за унапређење образовања и васпитања јасно дефинише захтеве пред све ауторе и издаваче, као и да постоје три главна захтева по којима се проверавају уџбеници, а то су презентација градива, односно плана и програма који је предвиђен за посебну научну област, тј. предмет, друго је визуелно решење и треће је дидактичко-педагошка димензија коју сваки уџбеник има.
Дигитализација наставе и вештачка интелигенција
Министар је најавио и да ће дигитални уџбеници имати све већу улогу, укључујући план за неку врсту образовног алманаха односно синтетичког уџбеника из српске културе са дигиталном димензијом, којем би ученици приступали путем QР кода за интерактиван садржај. Ипак, поручио је да улога наставника остаје незамењива и да вештачка интелигенција треба да буде алат уз наставника, а не замена за њега.
„Мој став је да, без обзира на сва дигитална и технолошка достигнућа и дигитални процес учења, улога наставника остаје незамењива. Вештачка интелигенција уз наставника, не уместо наставника“, рекао је Станковић.
Недостатак наставничког кадра
Министар је указао и на проблем недовољног броја студената на појединим педагошким смеровима — као пример је навео да су се ове године за студије физике, смер за будуће професоре, уписала само два студента. Решење види у подизању интересовања младих за просветну струку, напомињући да је његово министарство прво јавно препознало овај проблем.
„Ово министарство је тај проблем учинили виљивим. Пре овог министарства, на чијем сам ја челу, тај проблем нико није видео“, поручио је он.
Календар за 2026/2027.
Настава у основним и средњим школама почиње у уторак, 1. септембра 2026. године. Прво полугодиште траје до 30. децембра 2026, док друго почиње 18. јануара 2027. Крај школске године разликује се по разредима и типовима школа — ученици од првог до седмог разреда основне школе наставу завршавају 11. јуна 2027, осмаци 28. маја, а средњошколци углавном 18. јуна, с тим што матуранти гимназија завршавају раније, 21. маја.
Посебност предстојеће школске године је и обавеза коју су школе у целој Србији преузеле у вези са посетама специјализованој изложби Експо 2027 у Београду, планираним у периоду од 17. маја до 25. јуна 2027. Календар такође предвиђа и „Недељу сећања и заједништва“, од 5. до 7. маја 2027, посвећену сећању на страдале ученике и младе у трагедијама у школи „Владислав Рибникар“ и селима Дубона и Мало Орашје.