Ваш син је поново оставио неред за собом након доручка, иако сте лепо (добро, не баш увек лепо) по стоти пут замолили да склони посуде у судоперу након доручка… Деца се по цео дан задиркују и туку, тако да ни тајм-аут више не пали… Кћеркина соба је у апсолутном расулу – па зар не може макар кревет да намести кад устане, пише www.parenting.com
Данас живимо у пост-батинашкој ери, која мења правила дисциплине и оштро осуђује свако насиље над децом – мање или веће, физичко или психичко. Али деца се нису променила – иста су као и раније када је „све било дозвољено“. Зато је потребно прибећи лукавству, триковима, креативном приступу како бисмо сачували стрпљење и истовремено остварили неки утицај на децу и постигли жељени резултат. Да ли сте размишљали да покушате са позитивном дисциплином – привлачење и задржавање пажње деце на необичан начин, како би лекција која иза тога стоји остала запамћена?
Ево неколико примера како су родитељи у томе успели. Можда вам заголица машту и подстакне нови начин размишљања о дисциплини.
Узимање ствари
Али не љутито и уз реченицу: „Е сад ћеш ти да видиш кад ти ја узмем то! Нећеш више добити!“
Једна мајка троје деце упорно је покушавала своју ћерку да научи да сама намести кревет ујутру. Девојчица исто тако упорно није желела да послуша. Мама јој је рекла: „Мора бити да ти не желиш своју постељину и ћебад, чим се тако опходиш према њима“. Кад девојчица ни сутрадан није наместила кревет, мама је узела постељину и ћебад, а ћерка је морала да се снађе и користи врећу за спавање. Након дан или два, вратила се мами покајнички да каже да жели натраг своју постељину. Од тада, увек је намештала кревет.
Друга мама имала је сличан проблем – деца су упорно остављала своју нову гардеробу свуда по кући, не желећи да је сложе ни након стотина молби и упозорења. Мама је одлучила да покупи ствари и однесе у продавницу половне гардеробе, како би их добио неко ко ће их заиста ценити. Када је почела да скупља ствари, деца су се узнемирила и на све начине покушавала да их задрже. На крају су се сложили да их откупе по цени од 5 долара за сваког од њих, колико би их коштало и у радњи половне гардеробе. Деца су сакупила новац, платила ствари и од тад воде рачуна о њима.“
Још један случај на који смо наишли је и отац који никако није успевао да научи децу да гасе светло када изађу из собе. Овај креативни тата једноставно је одврнуо све сијалице и сваком детету дао по једну батеријску лампу да носи свуда за собом. Проблем решен!
„Самокажњавање“
Циљ позитивног родитељства је да пронађе мање угодан, а никако окрутан начин да привуче дечју пажњу. У кући једне наизглед обичне породице, ово значи – чучњеви! Задиркивање брата или сестре коштаће дете 20 чучњева. Ако не ураде одмах, број расте.
„Али, морате их увек надрзирати“, кажу ови кративни родитељи. „Пар пута смо их ухватили како, када уђемо у собу, само броје, стојећи у месту…“
Наравно, са овом врстом дисциплине треба бити веома пажљив – никако не смете прећи границе могућности деце и претерати јер то лако може изазвати озлојеђеност. Дисциплина мора бити подједнако забавна колико и непријатна.
Од туче до кикотања
Један од наших саговорника одрастао је у породици са десеторо деце. А то је значило мнооого свађе, конфлликата, и наравно, туче. Родитељи су на то навикли, па су престали да се обазиру – док не виде да је постало озбиљно. Тада би извадили праве боксерске рукавице (наравно, добро обложене и заштићене). Биле су огромне и само стављање на руке терало нас је на смех. Борба би се претворила у игру и кикотање и невиђену забаву. И са овим треба бити опрезан – ипак су у питању боксерске рукавице, па се ова метода не сме користити кад су деца мало снажнија и већа.
Највише нам се допала идеја породице која је користила технику прања стакла. Постављали би децу с различитих страна стаклених врата и рекли им да по казни због свађе морају да чисте стакло. Одмах би почели да праве „фаце“ и смеју се, а туча би била заборављена.
Још један трик за који смо чули (а у који искрено баш и не верујемо јер су многи наши родтељи то примењивали – безуспешно) је грљење. Наводно, тешко је бити љут на неког кога грлите – нетачно!
Свидела нам се и идеја постављања зона у стану. Мама је поставила свуда по кући слике Исуса уз напомену да нема туче испред Исуса! Једно место без иконе било је купатило. По њеним речима, то је значајно смањило број туча на дневном нивоу.
А мама с почетка приче чији син није желео да склони чинију после доручка? Па, није је ни она склонила. Кад је дечак дошао на вечеру, она је једноставно сипала у исту чинију. Он није јео, она га није терала. Али схватио је поенту…
Да ли се слажете са оваквим начинима васпитања? Који су ваши креативни системи дисциплине?
Приредила: А.Ц.
Зелена учионица