“Чим видите да зна да рукује мобилним, купите му један… да се дете не досађује”

22 фебруара, 2020

Прво да напоменем, нисам прочитала књигу са сличним насловом (али планирам), и овај пост, са том књигом нема никакве везе.

Свака сличност (ако постоји) је врло случајна. Инспирацију за овај текст налазим у свом окружењу.

Дете је дете да га волите и разумете. Дете је и Хајдук и Гете. Дете је огледало својих родитеља. Дете је све оно што родитељ може да начини…

Када се роди, дете је врло беспомоћно, али тако моћно. Расте и развија се у тој својој првој години неописивом брзином. Први пут када покушава да седи је са око 4-5 месеци, али не треба му то дозволити. Не, никако! Његову прву борбу треба да сасечете у корену. Другарица вам је рекла ништа пре 6-7м. Наравно да ћете је послушати, па она их је већ троје подигла. Купите детету нуналицу, ону модерну, најскупљу, што свира моцарта, пева, сама нина, успављује, додаје дуду, греје млеко. Одбите вашу бебу од сисања на време. Ако се навикне превише, после ће то ићи све теже и теже! А и после груди одвисе. Ко то воли?!

Не изводите бебу првих 6 недеља из куће. И не дозволите да га неко види, пољуби, кине у њега. Не требају вам бацили неке тамо рођене бабе или тетке. А и после тих 6 недеља, ако стиже зима, никуда! Само у топло, око 24-25C собне температуре.

Бебеће стварчице прати засебно, откувати, два пута пре него што беба обуче, што је сигурно-сигурно је…

Купите стерилизатор, онај скупљи, јер шерпа је изашла из моде.

Пазите кад покуша са првим корацима. Пратите га и држите, а ако је могуће одложите до 15м, нека мало ојача.

Јаооо, опет слинци. А прошле недеље сте инхалирали дете и попило је кутију антибиотика, у амбуланти сте већ инвентарски број…

Најбоље је да га изолујете још недељу дана. Перите играчке, сваки дан. Купујте их што више и чешће. Немојте да комшиница помисли да се за то нема.

Чим видите да зна да рукује мобилним, купите му један… да се дете не досађује.

Чим проговори српски, одмах га уписујте на енглески. Да се не закасни. Поред школе језика је и музичка скола. Таман ето, још сат времена да се уштине вама за кафу, три пута недељно, ако га упишете на солфеђо.

Вишак слободног времена попуните неким спортом, најбоље оним у ком се ви нисте остварили као клинац, сјајна прилика да уместо вас, дете буде успешно, а ви да се поносите.

И тако га заштитите од бактерија, вожње бициклом, нездраве хране, саобраћаја, слободног времена и наравно, заштитите дете од живота.

Доста сарказма! Али ипак…

Сви смо ми по мало, у већој или мањој мери баш тај родитељ из ове приче. Волели бисмо да наше дете буде најбоље, најспособније, најпаметније, а у тој жељи понекад не видимо само дете. Не видимо његове жеље и потребе. Не видимо ни у шта га претварамо. Уствари, претварамо га у “савршено”, али несрећно.

Какви родитељи још могу бити?

Они који презаштићују ремете дечији развој

Теорија ових родитеља је нешто другачија: “Боље да га задржим што дуже у месту него да му се #недајбоже нешто деси.” Они гуше дететов развој, најчешће несвесно, само да би дете било безбедно. И увек се ваде на безбедност. Некако у свом окружењу највише примећујем то презаштићавање од животиња (или кућних љубимаца). Уместо да научимо децу да их воле, негују, и о њима брину, учимо их да се плаше и да беже, за сваки случај. Никад се не зна кад ће пас или мачка да…

Они који журе, ремете дечији развој

Ови родитељи су увек у журби. Њихова деца не науче да вежу пертле и да закопцају јакну до 2.разреда. И готово никад не науче да поспреме собу. Врло често зову маму да им каже где су им гаће и чарапе. И да питају да ли им је обрисала ципеле.

Осим оних који су у журби ту су и они родитељи који су покушали да науче дете да рашири веш, али пошто им се не допада како то ураде, иду за дететом и поправљају. Тако шаљу деци поруку да ће ипак то боље урадити од њих и да су се џабе трудила.

Уколико радите све уместо мале деце, успорићете њихов развој. Код старије деце то може да утиче на самопоуздање.

Има случајева у вртићу да се деца обувају и облаче сама, али када су им ту родитељи – не умеју! Понекад останем у чуду када видим сагнуту баку, која клечеци покушава да обује унука и веже му пертле. Добацим “Он зна то сам да уради…” Али се тај случај понови и сутра и прекосутра … Исто је и када је у питању јело и још много тога… Постоје родитељи који предуго пасирају деци храну у кашу.

Предуго је све после 10 месеци… Родитељ се плаши да не дође до гушења храном, несвесни чињенице да одлагање жвакања код деце повећава касније потребу за логопедским третманом (јер то ремети развој мишића вилице), може да створи и поремећај у исхрани.

Деца преокупирана обавезама немају времена за доколицу и ДОСАДУ. Да, да, добро сте прочитали. Деци је потребно слободно време, а досада их подстиче на машту и активност коју самостално осмисли. Ово је врло важно за дететов физички и ментални развој. Дајте вашем предшколцу само новине, маказе, папир и лепак и изађите из собе. Посматрајте шта ће се десити…

За физички развој кључан је и развој моторике, ако смо од оних који презаштицавамо дете од удараца и падова, или још горе, ако нас брину колена зелена од траве, разоткриће вас дете коле има лошије развијену крупну моторику (слабије трчи, успорено).

И на крају, драги родитељи, све зависи од вас. Па и то какав ће човек ваше дете постати…

Бранислава Ћосић

Извор: Васпитачица

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама