ОТВОРЕНО ПИСМО УЧИТЕЉИЦЕ У ХРВАТСКОЈ – с правом огорчени
Ја сам практичар, ја НИСАМ теоретичар!!! Ја знам засукати рукаве, чучнути, сагнути се, сести на под (како бих била ближе детету) и РАДИТИ с дететом. Ја НЕ ЗНАМ ПИСАТИ како ћу радити или бих радила с децом. Да то знам, била бих писац, а не учитељица. Тек сам на пола свог радног века, а УМОРНА САМ од писања, не од рада с децом. Тога сам жељна, а овако затрпана папирима, све мање имам воље, времена и снаге за то. Откад је то папир постао важнији од детета?! Не знам! Знам само да докле год је тако, ово ће школство и будућност ове државе ићи у вражју матер.
Од увођења оног несретног, пропалог ХНОС-а (од којег је исто остао само папир!), све иде низбрдо. Сваке године нова гомила папира придружује се већ постојећима. Одавно већ причам исту причу: Ја могу покренути свет у свом разреду (а да то направим, потребно ми је пууууно времена за материјалну припрему и пуууно креативности), али ако то нисам нигде записала – то се није десило. Исто тако могу пустити децу да сама нешто пискарају, решавају, црткају, а ја писати како сам покренула свет у свом разреду, објавити то – и бит ћу хваљена учитељица од стране струке. Срамота!
Давно сам, на факултету учила како се припрема за час састоји од психолошке, материјалне и писане припреме. Данас имам 20 минута за све то. К томе још морам писати по две припреме, ако имам међупредметну повезаност са ГОО. Некадашња писана припрема давала је предност тoку часа (где долази до изражаја креативност учитеља), а данашња даје задацима, циљевима, исходима, компетенцијама, вредностима, постигнућима, кључним појмовима, начинима учења, могућим тешкоћама, начинима праћења и провере исхода….(значи, тражи се од мене да будем видовити Милан). Не могу а да се не запитам какве користи има дете од тих силних термина, какве користи оно има што ја губим време и живце (јер не видим сврху тога) на измишљање фраза како бих испунила задану ми форму. Своју креативност потрошим на смишљање и измишљање исхода, компетенција… Зар ће дете боље научити таблицу множења ако ја будем написала како ће оно на крају час знати таблицу?! Мош мислит! Знат ће је, ако му је будем добро и разумљиво пренела! Да бих то могла треба ми МАТЕРИЈАЛНА припрема, а за њу ја немам времена!
Време за психолошку припрему да и не спомињем…треба ми 2-3 месеца у оној посебној клиници за “истрошене” учитеље у Њемачкој (чини ми се). Само проблем ми остаје исти, јер након та 2-3 месеца се опет враћам у исто срање (упс, пардон, стање).
Планова – више него икад, годишњи, изведбени, па се појави ниоткуда још и курикулум! (Каква ли је разлика?!) Курикулум и годишњи током године уопште не погледам, значи посао који ми у послу уопште не треба. Треба ми и њиме се користим изведбени и недељни план.
На ово писање (којем нисам вична) потстакло ме писање годишњег,тј. курикулума за ГОО. Прошле године најважнији је био ЗО, ове је то ГОО. Још је жалосније што ја и за ту “топлу воду” морам губити време пискарајући. Већ 4. пут покушавам задовољити форму курикулума за ГОО. Колико имам информација о ГОО, добро да сам ишта и направила. На крају године од силних мапа, планова, припрема за ГОО нећу се ни видети. Школа ће ускоро морати унајмљивати простор као архиву како би сачувала све потребне папире, јер не дај Боже инспекције, надзора! Они ће најмање боравити и посматрати мој непосредан рад с децом, али ће се здушно бацити на моје папире и тражити негде прескочени исход (или што сл.), како би у извјештају могли навести неку критику. Нема везе што је час био изврстан, кад ја не пишем исходе!. Не дај Боже да немам неког папира, па ако је то још папир из тренутно популарног ГОО – опомена! Нема везе што ја то радим, али немам папирнатог трага…
Боже мој, куд ово води? Што ли ћу нагодину новога морати пискарати?
Не видим ни трачак светлости на крају овог тунела. Има ли он, уопштее, свој крај? Убише ме у појам!!!
ЖЕЛИМ СЕ БАВИТИ ДЕЦОМ, А НЕ ПАПИРИМА!!! ЈА НИСАМ БИРОКРАТ…
(Написала: Ј.И.)
Извор: objektivno.hr