Др Саманта Родман је клинички психолог и мама троје деце. На свом блогу, она пише о разним темама из породичне психологије. Ми издвајамо њене предлоге питања која треба редовно да постављате деци како би она размишљала о томе шта их чини срећнима. Циљ је да деца, после неког времена, усвоје ова питања и почну да их постављају сама себи у својим главицама. То значи да смо им поклонили срећу, а што ће усрећити и нас. Ауторка напомиње да немање времена није изговор јер ако она успева са троје деце, свако може. Дакле, ево којих 11 питања треба редовно да постављате деци:
Који ти је био омиљени део данашњег дана?
Ово је одлично питање које детету можете поставити пред спавање, да му помогнете да се осети задовољно и срећно пре спавања. Оно улива и навику фокусирања на оно најбоље што се десило у било ком дану, уместо на оно најгоре. Ако ово буде ваша навика пред спавање, касније ће детету долазити природно.
На чему си захвалан/на?
Ово питање је одлично за породичну вечеру. Сваки члан породице може да каже на чему је тог дана захвалан. Постоји јака веза између среће и захвалности, тако да је ово веома моћна навика.
Како ћеш решити проблем?
Када вам се дете обрати са неким проблемом, поставите му ово питање топлим и заинтересованим тоном. Немојте само ускакати и решавати их уместо њега. Јер, како му то помаже на дуге стазе? Барем му дајте шансу да само поради на проблему и поклоните му поверење у њега а што је евидентно овим питањем које имплицира да мислите да дете може само да смисли решење за оно што га мучи. Ако ваше дете каже „Не знам“, ви можете рећи, „Ни ја нисам сигурна, хајде да покушамо заједно да смислимо.“ Срећни људи су они који мисле да су проблеми савладиви а себе виде као ефектне у решавању проблема.
Како си се осећао/ла?
Уз ризик да звучим баш као психијатар, рећи ћу да је основни део среће могућност да се примете и изразе сопствена осећања. Ако можете да вербализујете оно што осећате, можете да томе дате смисао, можете да процесуирате своје стање и да потражите помоћ других. Ово је одлично питање које детету можете поставити када вам исприча нешто „лоше“ што се десило, уместо да само игноришете значај његове приче у стилу „то није тако страшно“ или покушате да поправите ситуацију са „мама ће ти донети мало леда!“ и слично. Ово питање тренира ваше дете да постане свесно својих осећања и да те информације паметно искористи.
Шта мислиш да он/она осећа?
У било којој ситуацији можете да развијате емпатију код детета тако што ћете му поставити питање о томе како се неко други осећа. Емпатија ће усрећити ваше дете, оно ће имати боље интерперсоналне вештине, боље ће се осећати јер размишља (а затим и помаже) другима, и даје много више смисла животу.
Како можемо то да гледамо са ведрије стране?
У било којој ситуацији, дете можете учити да све има своју позитивну страну. Са предтињџерима и тинејџерима, ово питање може бити мало „чудно“ али мала деца га воле. Дете можете научити и изреци „Кад ти живот да лимун, направи лимунаду“ и питати га како може да се направи лимунада од лоше ситуације. На пример, „паднеш и удариш се“ то је лимун, али имаш шарени ханзапласт и то је лимунада. „Ајде сада ти дај мами пример!“
Шта можемо из тога да научимо?
У свакој ТВ емисији, књизи, изласку из куће, ма у скоро свакој ситуацији, постоји нешто што можемо да научимо. А ти, Супер Родитељу, већ имаш свој мобилни спреман! Овог пута га употреби да дете научиш да је живот пун прилика за учење. Срећни људи су они који су знатижељни и који увек уче. Тако, када гледате ТВ и неко каже „Боњоур“ можете потражити слике Француске на интернету или неку њихову песму. Када дете схвати да ово питање значи да ћете извући свој телефон и показати му нешто ново и посебно, оно ће вам то стално тражити.
Шта можемо да урадимо да усрећимо неког другог?
Детету ћете подарити диван поклон ако га поведете са собом да посети болесног рођака, некога ко се опоравља од операције или да волонтира са вама. Ваше дете ће бити још поносније на своје понашање ако оно треба да смисли неку лепу ствар коју треба да уради за неку особу (нпр. да направите колачиће које ће понети, нацртате честитку итд.). Истраживања показују да давање ослобађа окситоцин и ендорфине, тако да је то ствар на коју се ваше дете може „навући“. Такође, укључите ваше дете у хуманитарне активности, јер је хуманост облик алтруизма повезаног са срећом (а и са тиме да је дете добра особа, што свакако желите за своје дете).
Усадите дух хуманости у свакодневни живот вашег детета. Када год сте напољу, купите нешто мало за неку другу особу. Када цртате, направите цртеж за некога. Давање ствари другима усрећује људе више него када купују ствари за себе, а уједно обогаћује међуљудске односе.
Када се осећаш најсрећније?
Ако дететову пажњу усмерите на искуства у којима оно највише ужива, оно ће почети да схвата да проактивно може да повећава своје време које посвећује активностима које чине да се оно осећа боље. Према истраживачу Михаљу Чиксентмихаљију „флоw“ (очаравајућа обузетост) је место где људи налазе активност у којој толико уживају да се потпуно удубе у њу, изгубе сваки осећај за време и осећају се потпуно ухваћени моментом. Ако је ваше дете имало среће да пронађе активност која у њему буди осећај очаравајуће обузетости, биће корисно да то нагласите и дозволите детету довољно времена за посвећивање том стању.
Најбољи сценарио је да ваше дете пронађе посао који ће га бацити у стање очаравајуће обузетости, јер тада, као што и изрека каже неће „радити“ ни дан свог живота.
Шта хоћеш да радиш за викенд?
Истраживања показују да очекивање позитивног искуства доноси више среће него само искуство. Када ваше дете има довољно година да схвати да сутра није исто што и данас, почните да му уливате навику позитивног очекивања малих задовољстава. Дете које је узбуђено целе недеље због тога што ће добити сладолед за викенд је срећно дете, исто и као што је и одрасла особа која планира путовање шест месеци унапред срећнија током тих шест месеци.
Извор: najboljamamanasvetu.com