„Толико си ружна да не можемо да те гледамо.“
Била је то само једна од порука које је добијала Милица Павловић док је ишла у средњу школу.
„Слали су их вршњаци са којима сам ишла у одељење. И онако сам била несигурна око изгледа, повучена, стидљива и збуњена“, присећа се 27-годишња девојка за BBC на српском.
О тим порукама није говорила никоме.
„Ни родитељима, ни наставницима. Мислила сам да ћу да истрпим док не завршим школу“, каже Милица.
Њено искуство један је од примера дигиталног насиља у које спадају увреде, претње, уцене, сексуално насиље, упорно контактирање, контролу партнера, објављивање приватних фотографија без пристанка или стварање лажног интимног садржаја помоћу вештачке интелигенције (АИ).
Свака осма девојка у Србији узраста од 16 до 29 година добила је претње или уцене на интернету, док се чак 60 одсто жртава не обраћа полицији, показује најновије истраживање Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД).
Иза узнемиравања често стоје бивши партнери, познаници или вршњаци, а страх од последица и неповерење у институције додатно отежавају пријављивање насиља, указују истраживачи.
Иако се одвија у дигиталном простору, последице таквог насиља често се осећају и ван интернета.
Чак 89 одсто испитаница које су биле изложене дигиталном насиљу, кажу да је значајно утицало на њихов живот.
Неке су промениле понашање на друштвеним мрежама, а друге угасиле налоге.
За разлику од појединих европских држава које су увеле посебна кривична дела за одређене облике дигиталног насиља, правни систем Србије га не познаје јединствено кривично дело.
„Кривични законик Србије препознаје низ дела у дигиталном простору, иако нису посебно дефинисана као дигитално насиље. На пример, угрожавање сигурности, претње, увреде или друга кривична дела путем друштвених мрежа, порука или коментара“, објашњава адвокатк Јелена Дрндаревић за BBC на српском.
Проблем постоји код неовлашћеног дељења интимних фотографија и снимака.
„Такво понашање тренутно није посебно препознато као засебно кривично дело“, додаје.
‘Болно и тешко’
Последице дигиталног насиља не завршавају се када се екран угаси.
Док је била средњошколка, Милица је одлазила код психолога због честих напада панике.
„Кад бих помислила да морам у школу, следећег јутра бих почела да се гушим“, присећа се.
Напад панике је изненадни, интензиван талас страха или непријатности.
„Прилично је болно и тешко искуство и не превазилази се лако, посебно кад сте тинејџерка“, каже МИлица.
Деца и млади спадају међу најизложеније кориснике дигиталних технологија, пише у истраживању ЦеСИД-а.
Чак 86 одсто деце у Србији користи интернет свакодневно, подаци су платформе „Чувам те“.
Међу децом узраста од девет и десет година тај проценат износи 65 одсто, док готово сви тинејџери од 15 до 17 година, њих 98 одсто, интернету приступају сваког дана, најчешће преко мобилних телефона.
Дигитално насиље може да остави озбиљне последице по ментално здравље жртава, показују истраживања.
Међу најчешће забележеним последицама су анксиозност, депресивни симптоми, осећај стида, нарушено самопоуздање и повлачење из друштвеног живота.
Једна од основних карактеристика дигиталног насиља јесте неограниченост у простору и времену, указује ЦеСИД.
Посебан изазов је брзина ширења садржаја.
„Информације, фотографије или видеозаписи за свега неколико минута могу да буду доступни хиљадама или милионима корисника.
„Једном објављен садржај може да буде копиран, сачуван, подељен на другим платформама“, пишу истраживачи.
Коме можете да се обратите за помоћ у Србији?
Више од половине испитаница, које су доживеле дигитално насиље, није предузело ниједну меру заштите.
Дигитално насиље се најчешће одвија на Инстаграму и Facebooku, док је починилац у већини случајева непознат или корисник анонимног профила, пише у истраживању ЦеСИД-а.
Оно најчешће остаје у дигиталном простору, али може бити повезано и са физичким насиљем.
У 88 одсто случајева насиље је остало онлајн, док је у осам представљало наставак претходног физичког насиља, а у четири одсто постојао је покушај да прерасте у физичко узнемиравање, показује истраживање.
Подршку и савете можете да добијете од специјализованих невладиних организација које се баве заштитом права на интернету и организацијама за заштиту права деце и жена cuvamte.gov.rs, као и netpatrola.rs.
Директно надлежним државним институцијама – Одељењу за борбу против високотехнолошког криминала МУП-а Србије на 011/306-2000 или Посебном тужилаштву за високотехнолошки криминал РС на мејл vtk@beograd.vtk.jt.rs
Националном контакт центру за безбедност деце на интернету на број телефона 19833 који је бесплатан и анониман.
Изцор: BBC на српском