“Можда су вам прве асоцијације када чујете реч Амиши – њихова тамна, старомодна одећа и запрежна кола, али када је реч о родитељству, Амиши су ипак корак испред”.
Ово становиште заступа Серена Б. Милер, ауторка књиге ”Више него срећни: Мудрост родитељства Амиша.” Милерова је са коаутором Полом Штуцманом написала ову књигу након што се населила близу Амиша у Јужном Охају, јер је приметила да су њихова деца била љубазна, лепо васпитана и срећна – све време. Схватила је да њихови родитељи вероватно раде већину ствари како треба, и да би смо у много чему могли да се угледамо на њих.
Ево пет савета о родитељству које је научила од Амиша:
1. Запослите дете
„Амиши уче своју децу да буду од помоћи у раном узрасту,“ Милерова каже да је то савет број један. Мале кућне послове дете треба да добије већ око друге године. Послови чие да се они још као мали осећају као важним и неопходним делом породице. Један од задатака би могао бити, да спакују на место своје капуте и обућу. Једна довитљива мама се досетила да у сваки уредно одложен капут стави посластицу као награду. Друга деца би знала да, ако не спакују своје капуте на место, неће добити ни посластицу. То би у почетку било подмићивање, али би временом израсло у добру и корисну навику.
До четврте године, деца Амиша већ сакупљају јаја, постављају сто, и плеве коров из баште. „Дечији допринос породици се поштује и вреднује,“ примећује Милерова. „Фокус није толико на дисциплини, већ на стварању навике и тренингу.“ Сви ти послови током дана, као и много игре на отвореном, сагоревају вишак енергије који би иначе био усмераван ка лошем понашању.
2.Деци дају квалитетну, непрерађену храну
Милерова напомиње да није ниједном чула дете Амиша како се жали на послужену храну. Сем што физички рад чини да заиста огладне, тај исти рад у башти их учи да поштују храну која се износи пред њих. Знајући колико је времена протекло у раду – од припремања земљишта за садњу и сетве, па до плевљења, копања и заливања и наравно бербе, све што деца раде има ефекта на њихов апетит и поштовање према храни.
Наравно да нису пробирљиви када виде да њихови родитељи цео дан проведу у башти или њиви да би им донели те свеже састојке за вечеру. Када деца уче да кувају сама једноставе оброке ,побољшавају своју исхрану. То их удаљава их од чипсева и брзе хране, а кухиња је одлично место за доделу малих послова док не буду довољно стари да сами кувају оброке за све.
Научите ваше дете како да одгаји макар шта јестиво – чак и ако су то само свеже зачинске биљке на прозорском симсу. То такође може да им помогне да развију већу захвалност према храни, и смањи пробирљивост.
3.Ограничите коришћење медија
„Хиљаде брижљиво обрађених реклама које видимо сваке године имају један исти циљ – да нас учине незадовољним нашим стварима, нашим животима, нашим телима, нашим здрављем, и нашим домовима“, каже Милер. „Ако смо довољно незадовољни, оглашивачи се надају да ћемо ускоро купити њихов производ. Амиши немају дугу листу жеља за производима и њихова деца не кукају за најновијим играчкама јер ретко знају да уопште постоје.“ Милер такође примећује да је анорексија је скоро непостојећа у култури Амиша. „Њихов културни фокус није на физичкој лепоти, већ на развијању вредности људског бића.“
То не значи апсолутно игнорисање телевизије – неки Амиши чак имају ДВД плејере који раде на батерије у својим домовима. „Ови уређаји се чувају за дуге зимске дане или понекад за дуже болести детета“, каже Милерова. „‘Мала кућа у прерији“ и „Валтонови “ су фаворити, јер ове емисије садрже многе сличне и њима подобне принципе које Амиши родитељи желе да њихова деца уче. Сви родитељи могу да смање утицај медија на свој и детињи живот уз мало добре воље и самодисциплине.
4.Научите дете правилу приоритета
“Од малих ногу, деца Амиша уче да су њихове потребе и жеље важне, али не и важније од потреба других,” објашњава Милерова. „Сваку одлуку родитељи Амиша доносе пажљиво, прво је посматрајући кроз филтер и оцењујући како ће та одлука утицати на породицу у целини, а не само како ће то утицати на појединца. Себично понашање се не толерише дуго. “
Родитељи Амиши овим концептом уче децу да постану даваоци – и најбољи начин за ту лекцију је давање самог себе. „Нађите начин да ваше дете помогне другима,“ сугерише Милерова. БИло да је то прављење супе за болесног пријатеља или храњење комшијске мачке док је комшија на путу, ове акције помоћи ће деци да препознају потребе других људи.
5.Обезбедите породичне тренутке
Један отац Амиш је поменуо Милеровој да каданеко од његове деце почне да се лоше понаша, он зна да је то знак да је детету потребно више његове пажње, коју му он посвећује све док се понашање не поправи. „Њихов изабрани начин живота ипак им омогућава да проводе више времена заједно као породица,“ признаје Милерова. „Чињеница да немају струју, значи да је породица на окупу увече, а не свако у својој соби испред неког од екрана. Уместо тога, они су заједно, окупљени у једној соби и проводе време читајући, шијући, бавећи се неким занатима, састављајући заједно слагалице, или играјући се заједно. “
Иако је то тежак задатак за многе родитеље, Милерова предлаже да једном недељно приуштите деци „старомодну“ ноћ. „Деца безрезервно уживају када уместо електричних лампи упалите свеће или петролејске лампе, скупите се око њих и читате или се играте друштвених игара.“, каже она. Ничим помућена пажња пружена деци, мелем је за њихове душе.
Превела: Јасмина Јовановић
Извор: http://www.detinjarije.com