Не гунђам и не жалим се (не знам зашто бих), а људи се чуде и као да им је криво што сам ја миран и весео. А ја се њима чудим што губе вријеме на неразумности, боље би било да живе. Али им то не кажем, људи не воле кад им се говори истина. И жалим их што се оптерећују 
невољама без којих би могли да буду. Доста нам је невоља без којих се не може.
(Острво)
Меша Селимовић