Неке од Андрићевих мисли и цитата које можете понети свуда са собом…

децембар 13, 2015

Неке од Андрићевих мисли и цитата које можете понети свуда са собом…
 

“Живимо! Да, господине, али како? Као да смо на великој санти леда која, сивим оцеаном под безименим небом, плови све брже у непознатом правцу, и са сваким даном бива све ужа и тања “.

 

“Будите радосни кад год вам се за то пружа могућност и кад год за то налазите снаге у себи, јер тренуци чисте радости вриједе и значе више него читави дани и мјесеци нашег живота проведени у мутној игри наших ситних и крупних страсти и прохтјева. (њихова пропињања су ћудљива и нездрава, њихова задовољења несигурна и краткотрајна, сама себи циљ и сврха!) А минут чисте радости остаје у нама заувијек, као сјај који ништа не може замрачити “.

 

“Преварити се у једној великој нади није срамота. Сама чињеница да је таква нада могла постојати вриједи толико да није одвише скупо плаћена једним разочарањем па ма како тешко оно било “.

 

“Чувајте се онога који живи у вама и на којег заборављате, а који често, пред вечер, доноси брза рјешења због којих се, те исте ноћи, будите као од ударца и, обливени врелим знојем као растопљеним оловом, пропадате од срамоте због синоћњих лакомислених одлука “.

 

“Код унутарњих борби које човјек води са самим собом и са непознатим силама у себи, вриједи више него игдје правило: не предај се никад”.

 

“Дођу тако понекад времена, када паметан зашути, будала проговори, а фукара се обогати”.

 

“Што је више пазио што ће урадити, све се теже рјешавао да уопће нешто уради, и све је мање и радио”.

 

“Врлине једног човјека ми примамо и цијенимо потпуно само ако нам се указују у облику који одговара нашим схваћањима и склоностима”.

 

“Није највећа будала онај који не зна читати, већ онај који мисли да је све што прочита истина”.

 

“Ја се не бојим људи, већ оног нељудског у њима”.

 

“Нема те способности, ни те добре особине коју ми не бисмо жељели да припишемо себи; само што ту жељу ушуткава у нама контрола разума, али ограничени и једноставни људи не знају да је сакрију, него говоре о њој отворено и јавно се срамоте и чине смијешним “.

 

“Дрскост и упорност су брат и сестра. Дрски и упорни људи никад се не могу поправити у својим манама и слабостима, јер они, не осјетивши никад лоше посљедице својих мана на себи, и не примјећују да их имају. И стога треба од таквих људи бјежати што даље “.

 

“Што вриједи имати много и бити нешто, кад се човјек не може ослободити страха од сиротиње, ни нискости у мислима, ни грубости у ријечима, ни несигурности у поступцима, кад горка и неумитна и невидљива биједа прати човјека у стопу, а љепши, бољи и мирнији живот измиче се као варљиво Привиђење.”

 

“Од страха су људи зли, подли и сурови, али од страха могу бити и дарежљиви па чак и добри”.

 

“Човјек, да не би стао и клонуо, вара сам себе, затрпава недовршене задатке новима, које такођер неће довршити, и у новим потхватима и новим напорима тражи нове снаге и више храбрости. Тако човјек поткрада сам себе и с временом постаје све већи дужник према себи и свему око себе “.

 

“За живот треба много напора и за сваки напор несразмјерно много храбрости”.

 

“Толико је било ствари у животу којих смо се бојали. А није требало. Требало је живјети “.

 
 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама