Јуче сам срела неколико људи којима сијају очи, онако одистински. То ме нахранило лепше од сарме.
Сташа Вукадиновић
Људи којима сијају очи. Онако одистински. И мене нахране лепше од сарме. Лепше чак и од зељанице ме нахране кад их видим.
Волим да видим људе са сјајем у очима. Волим да их гледам. Волим да ме гледају.
Волим да будем у њиховом друштву.
Ко су људи са сјајем у очима?
Да ли су они увек срећни? Да ли им увек иде добро у животу? Да ли су ослобођени свих проблема па им се може да им очи сјаје?
Људи са сјајем у очима јесу увек срећни.
Срећни су и кад су тужни. И кад су љути. И кад им не иде све како желе. И кад се уплаше. И кад се запетљају.
Увек су срећни.
Људи са сјајем у очима су срећни зато што су живи.
Они виде живот и његову величанственост чак и када није лако.
Баш то, што виде живот, што гледају у живот чак и кроз проблеме и препреке, баш то им даје сјај у очима.
Људи са сјајем у очима живе на једном веома посебном месту. Они живе у садашњем тренутку. Они виде људе и цвеће и дрвеће и псе и мачке….они све виде. И то што виде оно што јесте, сада и овде, то им даје сјај у очима. Од тога њихове очи сјаје.
Људи са сјајем у очима не говоре “живот није фер, ја заслужујем боље.” (više…)