Ево ја завршио рад за Техничко, који је требао завршити мој син. Међутим, он није овладао скиловима, а и премлад је да има алат.
Сутра идем у школу по оцјену, сјешћу у клупу, а сина послати да ради мој посао 45 минута, јер сам ја радио његов (није крив, али да схвати како је радити туђи посао), па да објасним наставнику да сам за ову аквизицију морао:
- Имати знање из једносмерне и наизмјеничне струје (непроцјењиво)
- Цвикцангле – 44 КМ
- Редне стезаљке (могао сам и изолирком али нисам хтио јер није лицна коју иначе уплићем, па не волим круто завијати у траку) – 3 КМ
- СкалпеР (могао сам и ноЖОМ) – 3 КМ
- Баго клеме – 3 КМ
- Бушилицу са бургијом за дрво да отпочне рез на плочи – Ејнхел 150 КМ
- Кључ за бушилицу – остао ми од ћаће, око 150 динара
- Електричну енергију (нисам гледао сат)
- Убодну пилу – Макита 340 КМ
- Комад ламината (нашао)
- Утичницу – 5,4 КМ
- Утикач – 3 КМ
- Разводну кутију – 0.3 КМ
- Грло – имао, али је бакелитно око 3 КМ
- Сијалицу, штедна – 2 КМ
- Кабел 3*2.5 – 2 КМ
- Кабел 3*1.5 – 1.5 КМ
- Љепило за залијепити утичницу, кутију, и прекидач, да се не чупа кад дијете повуче пуњач, јер сам схватио да је ОХО јаче од силикона – 2 КМ
- Бриферицу – 9 КМ
Тотал: око 600 КМ (300 €)
А сад суштина.
Направио сину за техничко нешто што он сам не може, што није схватио, јер наравно не може. Да може, радио би у Електропреносу, а не би ишао у ОШ и у једном дану учио коријен из седам, број говеда у Источној Србији, ко је крстио Исуса, како се предикат препознаје у реченици, која је хемијска реакција кад се помијеша каллцијум сорбат са калијем, и како се на њемачком каже папилотна.
Задовољни: Систем школства, наставник, који ће ово бацити, или однијети да ријеши расвјету у шупи.
Збуњени: Ја, Тесла, Едисон и сви људи који не капирају зашто покушавати направити брану на Дњепру са два камена.
Искрено се надам петици, што ће ми бити откровење, јер ја кад сам имао Техничко, мој професор Бан у плавом мантилу је све радио с нама у школи, ја добијао 3 или 4, али брате кад одемо кући, ми смо играли ногомет. И ту сам имао петицу. За дохваћање лопти старијима.
И радујем се упознати колегу сутра да размијенимо искуства.
И тако, однесем ја то малом у школу, јер сам га још мало дорадио и питам теткице да однесем на час свој рад. Оне се смију, кажу не могу родитељи у учиону осим кад је родитељски.
Али, реко ја сам ученик, ово сам ја за час Техничког правио. Кажу, јок. Смију се, драге су. Оне би можда направиле најбољи курикулум, шта су све видјеле и чуле.
И ништа. Оставим ја код њих, јавим малом да је тамо. Он каже ок.
И онда је ваљда почео час.
Шаље он мени поруку.
Ја му одговорим. Он одговори наставнику. Сви сити и сви на броју.
Е, да, добио сам петицу, ко хоће да честита, нек честита.
Он је “из свеске” добио 4.
Коначна оцјена 5.
Питао ја малог да врати то кући, каже не да наставник, покупио све.
Идемо даље.
Аутор: Милорад Лабус