Juče sam srela nekoliko ljudi kojima sijaju oči, onako odistinski. To me nahranilo lepše od sarme.
Staša Vukadinović
Ljudi kojima sijaju oči. Onako odistinski. I mene nahrane lepše od sarme. Lepše čak i od zeljanice me nahrane kad ih vidim.
Volim da vidim ljude sa sjajem u očima. Volim da ih gledam. Volim da me gledaju.
Volim da budem u njihovom društvu.
Ko su ljudi sa sjajem u očima?
Da li su oni uvek srećni? Da li im uvek ide dobro u životu? Da li su oslobođeni svih problema pa im se može da im oči sjaje?
Ljudi sa sjajem u očima jesu uvek srećni.
Srećni su i kad su tužni. I kad su ljuti. I kad im ne ide sve kako žele. I kad se uplaše. I kad se zapetljaju.
Uvek su srećni.
Ljudi sa sjajem u očima su srećni zato što su živi.
Oni vide život i njegovu veličanstvenost čak i kada nije lako.
Baš to, što vide život, što gledaju u život čak i kroz probleme i prepreke, baš to im daje sjaj u očima.
Ljudi sa sjajem u očima žive na jednom veoma posebnom mestu. Oni žive u sadašnjem trenutku. Oni vide ljude i cveće i drveće i pse i mačke….oni sve vide. I to što vide ono što jeste, sada i ovde, to im daje sjaj u očima. Od toga njihove oči sjaje.
Ljudi sa sjajem u očima ne govore “život nije fer, ja zaslužujem bolje.” (više…)