Ускрс је, изгледа, за Србе један од најинспиративнијих празника. Истражујући мало обичаје, изненадили смо се каква све веровања се везују за овај, највећи хришћански празник, а пре свега за фарбање јаја.
Један од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоренио, чак ни у градовима, јесте управо фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради.
У Србији су многи обичаји били у вези с првим јајетом, „чуваркућом“. У неким крајевима његово бојење је било праћено бајањем. Деци су такође тим јајетом мазали образе, како би им они били такође црвени, јер су румени образи значили здравље. На Косову ово јаје су називали „страшник“ јер се употребљавало као лек против страха. У другим крајевима су, опет, децу умивали водом у коју би ставили једно црвено јаје, шећер и цвеће вртике. То би се радило да би дете било здраво, слатко, односно благе нарави и да се око ње или њега врте момци, односно девојке. Такође би се детету то јаје стављало под јастук у току ноћи, а ујутру би то јаје носило у цркву и потом би се оно, на дан Васкрса, прво појело. Црвено јаје би иначе сви чланови породице увек прво јели, опет како би се заштитили од болести. Заштитна својства су имали и вода у којој су се јаја кувала, па и љуске. Због тога у неким крајевима постоји обичај да се љуске иситне и умесе са пшеничним брашном и тако залепе за горњи део кућног прага како би се отерало свако зло. Црвено јаје су користиле и девојке у разним „враџбинама“ како би се удале. При извођењу тих магијских радњи, пазиле би да их момци не виде.
Обичај код свих хришћана је даривање јаја. При томе се водило рачуна да сваки укућанин и гост добије јаје са одређеном симболиком; младићи и девојке би добијали јаје с венчићем како би пронашли животног сапутника, а девер би добијао јаје са ишараним будилником или руком са прстеном, сатом и цвећем.
У неким крајевима се спрема и обредни хлеб на који се ставе јаја. Он је намењен како деци, тако и свима који уђу у кућу да честитају празник.
Постоје и такви обичаји у Србији чија је основа веровање да јаја могу бити и лоша. Чобани зато нису јели јаја за Васкрс, јер су веровали да ће стока да оболи од „јајчанице“. Такође се пазило да деца не поједу више од три жуманцета јер се веровало да ће бити жута, односно бледа у лицу.
Туцање јајима
Овај обичај карактеристичан је само за православце. На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за децу. Приликом туцања изговара се, такође, „Христос Васкрсе“ и „Ваистину Васкрсе“. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело.
Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама. У неким нашим крајевима, сачуван је дирљив обичај, да се фарбана васкршња јаја носе на гробове преминулих предака. То сведочи о народној вери, да су сви људи пред Богом живи, и да умрли наши преци треба да осете васкршњу радост и славље.
У Србији постоји веровање да је најтврђе јаје „проносак“, односно оно које кокошка прво снесе. Дешавало се да такво јаје деца обесе изнад ватре, тако да му врх буде на доле. Тако се садржај слије при самом врху и стврдне. Такво јаје се користило за туцање. Сама игра је једноставна: удари се врх о врх, шода о шоду и победник је онај чије се јаје не разбије. Победник добија разбијено јаје као награду, а веровало се да ће он имати више среће у наредних годину дана. Било је такође и „варања“, па се пазило да неко не подметне дрвено или „наливено“ јаје. Наиме, то је значило да се јаје напуни вуном и хлебом. Деца су се играла и тако што су јаја разбијала гађајући их из даљине металним новцем или каменом или котрљајући друга јаја (слично као у игри кликерима).
Ускршњи зека
Ускршњи зека је карактеристичан пре свега за западну културу, али се последњих година „одомаћио“ и код нас. Сматра се да је и симбол Ускршњег зеца повезан са поменутом паганском традицијом, с обзиром на то да је зец био земаљски симбол богиње Астароте/Иштар. Како било да било, данас је зека тај који сакрива деци јаја, доноси им слаткише и поклоне.
Дан Ускрса
Поред већ поменутих православних обичаја, важно је рећи да се у недељу ујутро, Ускршњим доручком прекида Велики пост. За доручак се служи салата, шарена јаја – уз обичај „туцања“ и кувано месо, обично шунка. На дан Ускрса се људи лепо облаче и излазе на улицу, иду у цркву на јутарњу литију око цркве, а затим и литургију. Цео овај дан верници се поздрављају са „Христос васкресе“ – „Ваистину васкресе“. За трпезом се служи месо, јаја и Ускршња погача.
Извор: www.wikipedia.com
Приредила А.Ц.