Спавао бих мање, а сањао више. Када би Бог за тренутак заборавио да сам ја само крпена марионета, и подарио ми комадић живота, могуће је да ја не бих казао све сто мислим, али несумњиво бих мислио све сто кажем.
Ствари бих цијенио, не по ономе сто вреде, већ по ономе сто значе.
Спавао бих мање, сањао више, схватио сам да сваки минут који проведемо затворених очију губимо шездесет секунди светлости. Ходао бих када други застану, будио се док остали спавају. Слушао бих друге када говоре, и како бих уживао у сладоледу од чоколаде. Кад би ми Бог поклонио комадић живота, облачио бих се једноставно, излагао потрбушке сунцу, остављајући откривеним не само тијело, већ и душу. (više…)