Дакле, ваше дете је темпераментно. Па, имамо новост за вас – ви сте срећан родитељ! Истина је да темпераментна деца могу бити прави изазов за неискусне и младе родитеље, али, ако се ти родитељи добро информишу и уложе труд и време у одгој темпераментног детета, готово да можемо да обећамо да ће оно израсти у једног сјајног и бистрог тинејџера. С унутрашњом мотивацијом и великом покретачком снагом, оваква деца када нешто науме – то и остваре. Ако се родитељи одупру сопственој потреби и притиску околине да их „сломе“ (или, родитељским речником, доведу у ред) темпераментна деца често постају лидери у различитим областима живота – у друштву, спорту, каријери.
Шта је, заправо, темпераментно дете? Неки родитељи којима је тешко да се с таквом децом боре, рећи ће да је њихово дете тврдоглаво или тешко, али на такву децу можемо гледати и на децу с јаким карактером која израстају у људе од интегритета и којој није једноставно наметнути мишљење. Темпераментна деца желе да сама искусе ствари у животу, радије него да на тацни прихвате оно што им је сервирано. Очајнички желе да буду господари своје судбине, а понекад ће своју жељу да увек буду у праву поставити као приоритет. Када им се у главици развије нека идеја, тешко да могу да мисле на било шта друго док то не остваре.
Темпераментна деца имају снажна осећања и исто тако снажно их показују, живећи пуним плућима.
Често, темпераметна деца су склона жучним расправама с родитељима. Ипак, имајте на уму да је и за расправу потребно двоје. Не морате да реагујете расправом и виком сваки пут кад вас дете испровоцира! Ако сте у стању да дубоко удахнете и подсетите себе да је могуће да се расправа не претвори у тешку свађу, а да опет постигнете оно што желите, научићете како да ове ситуације предупредите. (Не дозволите четворогодишњаку да вас толико изнервира да и сами почнете да се понашате као дете!)
Родитељи који пажљиво посматрају своју децу и њихово понашање, могу да избегну жучне свађе чак и ако имају темпераментно дете. Ово тако што ће показати разумевање за њихове ставове и жеље док постављају границе, тако што ће деци давати могућност избора и пружати алтернативу ако им нешто не дозволе. Тако што ће разумети да поштовање мора бити обострано. Тако што ће заувек заборавити на реченицу: „Зато што ја тако кажем!” Тражењем решења којим ће и дете и родитељ бити задовољни уместо једностраних постављања правила која чак нећете ни објаснити детету, постићи ћете две битне ствари – ваше дете неће бити експлозивно јер неће имати потребу за тим (показали сте да је и његово мишљење важно) и научићете га неким основним вештинама преговора и постизања компромиса.
Темпераментна деца нису само „тешка“. Они осећају да је њихов интегритет угрожен онда када су приморани да се беспоговорно и без јасног објашњења повинују нечијој вољи. Али, ако им дате неки избор, алтернативу, осећај да се и они, ипак, питају, сарађиваће са задовољством. Ако вам овакви савети сметају јер послушност детета и његову дисциплину сматрате важнијом од поштовања његовог карактера, размислите још једном. Наравно да желите да одгајите одговорно, разумно, обзирно дете које ће умети да поступи исправно и онда када је то тешко. Али, то не подразумева беспоговорну послушност. То подразумева да ће дете урадити праву ствар зато што му је јасно да је баш то најбољи начин да реши проблем, не зато што сте му ВИ тако рекли. Успех је ако је ваше дете изабрало прави пут, без обзира на то шта сте му ви саветовали. Послушност је када дете ради шта му се каже, без обзира на то да ли је то прави пут.
Дакле, наравно да ћете желети да ваше дете ради оно што му ви саветујете. Али, не зато што је послушно (или, што би се у нашем народу реклу, што „слуша“) и што му је утувљено да би увек требало да ради оно што одрасли кажу. Не, ви би требало да желите да вас дете слуша зато што вам ВЕРУЈЕ. Зато што је научило и увек има на уму да, чак и ако не можете да удовољите његовим жељама, то је зато што желите за њега оно најбоље. Сигурно да желите да одгајите дете које има самодисциплину, које преузима одговорност, које је обзирно и, што је најважније, довољно проницљиво да само закључи коме може да верује и коме може да дозволи да утиче на његове ставове и мишљења.
Ако одлучите да по сваку цену одгајате послушно дете, сломићете његову вољу и темперамент и оставити га без одбрамбеног штита за утицаје других људи који често и неће желети оно најбоље за њега. Штавише, то је издаја завета који смо сви потписали оног дана када смо постали родитељи.
Да закључимо – темпераментна деца умеју бити енергична, истрајна, упорна и „тешка“. Али, ако их на прави начин подижете, она постају далеко способнија, остваренија, успешнија биће од „послушне“ деце на којој данас можда завидите својим пријатељима.
Припремила: А.Ц.
Slažem se sa svime navedenim u tekstu, ali kao roditelj jednog takvog divnog svojeglavog, temperamentnog deteta, znam da nije lako. Nije lako upravo u tim svakodnevim pojedinačnim situacijama. Npr. kad joj kažem da se obuče a ona neće, ili hoće majicu na kratke rukave a napolju minus, ili reši da plače jer, eto. Bilo bi sjajno kad biste napravili tekst sa malo konkretnijim savetima, kako bismo lakše izašli na kraj sa tim situacijama a da im ne slomimo taj njihov duh. Gde je granica posle koje postaju razmaženi i samoživi? A kako, opet, da ne budemo diktatori?
Da, slažem se sa Vama.
Isto tako odgajam jedno svojeglavo dijete. Ne želim da joj slomim njen duh. Za razliku od mene koja sam uvijek bila poslušno dijete, divno za odgoj i odrasla u osobu koja i dalje preza od toga kako će drugi reagovati na nešto što radim. Da li će svi odobriti to.
Želim da ona ostane svoja, baš takva, istrajna. Ali da je teško odgajati takvo dijete, teško je. U vakoj situaciji moram da razmišljam na koji način mogu da joj pomognem, ali da ne izazovem revolt. Jer ona se ljuti, mnogo se ljuti kad griješi. Hoće da bude super, najbolja, ali na svoj način.
Imamo situaciju učenja pjesmice na pamet. Ona ponavlja, nije sigurna, stane, pokušava da se sjeti i vidim da ne može, krenem da joj pomognem, a ona se ljuti što joj pomažem. Ako ne pomognem, opet će da se ljuti što ne može da se sjeti i što joj ne pomognem. Pa sam, recimo tu, našla neku caku da joj dam signal, pokažem na nešto što je asocira na tu riječ koju je zaboravila. I tu je zadovoljna jer se sama sjetila, jer joj ja nisam rekla.
Uglavnom, svakodnevno dovijanje…
I da, trebalo bi nam više tekstova sa ovako konkretnim primjerima. Jer većina tekstova se svodi na šture upute, ne bi smjeli to i to da radite, ali ništa konkretno.