Beba ima 18 meseci i još ne priča? Evo šta roditelji treba da znaju

10 septembra, 2022

Da li vas brine što vaša beba od godinu i po dana ne priča?

To može jednostavno značiti da se vaše dete razvija sopstvenim tempom i da dostiže prekretnice u svoje vreme — što je sasvim normalno.

S druge strane, može biti alarm za uzbunu i signal za nešto ozbiljno. U tom slučaju, rano otkrivanje i lečenje vašeg deteta omogućava vam da sprečite povezane emocionalne, socijalne i kognitivne nedostatke i poboljšate njegov razvoj.

dete-nasmejano

Canva.com

Ako ste zabrinuti da vaše dete može imati kašnjenje u govoru, postoje neki znaci koje možete potražiti, i što je još važnije, postoje stvari koje možete da uradite da biste mu pomogli da prevaziđe problem.

Šta je kašnjenje govora?

Dete ima kašnjenje u govoru kada ne razvija svoje govorne i jezičke veštine očekivanom brzinom. Kada je razvoj govora deteta značajno ispod norme za decu istog uzrasta, smatra se da dete ima kašnjenje u govoru. Jezičke veštine koje stiču obično prate normalan napredak, ali sporije.

Razlika između kašnjenja govora i jezika

Iako se ovi termini često koriste naizmenično, kašnjenje govora i „kašnjenje jezika“ nisu isto. Govor je motorički čin artikulisanja verbalnog izraza jezika, odnosno verbalna produkcija jezika.

Kašnjenje u govoru je stanje u kojem dete ima poteškoća da proizvede govor.

Jezik je upotreba simbola za međuljudsku komunikaciju. Uključuje receptivni jezik (razumevanje jezika) i ekspresivni jezik (prenošenje informacija). Kašnjenje u govoru nastaje kada dete ima poteškoća da razume ili izrazi jezik.

Statistika kašnjenja govora

Evo nekih statističkih podataka o kašnjenju govora i jezika:

  • Kašnjenje u govoru je prilično čest razvojni problem. Pogađa od 3% do 10% dece predškolskog uzrasta2
  • I do četiri puta je češći kod dečaka nego kod devojčica
  • Deca muškog pola, koja u porodičnoj istoriji imaju poremećaje u razvoju komunikacije, kao i majku niskog stepena obrazovanja 7,7 puta više su izložena riziku od kašnjenja u govoru od dece koja nemaju nijedan od pomenutih faktora
  • Problemi u ponašanju takođe mogu pratiti jezičke poremećaje. 40-75% dece zahtevnije se ponaša. Ova deca mogu lako postati frustrirana kada ne mogu da izraze šta im treba ili žele.
Prekretnice u razvoju bebinog govora

Kako deca počnu da uče da govore, napreduju od gugutanja do brbljanja, eholalije, žargona, reči i kombinacija reči. Tipični obrasci razvoja govora su sledeći:

  • Beba od 6 meseci reaguje na glas
  • Beba od 9 meseci mrmori, brblja
  • Beba od 11 meseci imitira zvukove i govori reči poput „mama/tata“ , ali im ne zna značenje
  • Beba od 12 meseci kaže „mama/tata“ i zna njihovo značenje. Imitira reči sa dva ili tri sloga
  • Beba od 15 meseci ima ograničen rečnik od oko 4 do 7 reči
  • Beba od 18 meseci ima rečnik od oko 10 reči
  • Beba od 21 mesec ima rečnik od oko 20 reči
  • Beba od 24 meseca ima više od 50 reči u rečniku. Može da pravi fraze od dve reči
  • Dete od 2,5 godine zna više od 400 reči. Može da formira fraze od 2 do 3 reči. Većinu njenog govora mogu razumeti nepoznati ljudi
  • Dete od 3 godine zna da koristi množinu i prošlo vreme, da broji reči i da formira rečenice sa do 5 reči.
  • Dete od 4 godine formira dugačke rečenice od 3 do 6 reči. Postavlja pitanja i priča priče. Njegov govor se lako razume.
  • Dete od 5 godina sklapa duge rečenice koje mogu da sadrže do 8 reči. Može da imenuje boje, broji novac itd.
Znaci kašnjenja u govoru kod bebe od godinu i po dana

Ako vaša beba od 18 meseci ne govori, sledeći znaci mogu ukazivati na kašnjenje u govoru:

  • Vaše dete ne brblja, ne pokazuje prstom niti gestikulira
  • Ne koristi najmanje tri reči, kao što su „mama“ ili „tata“
  • Ne može da pokaže na nekoliko delova tela kada ga pitaju (kao što su ruke, glava, stopala)
  • Ne razume jednostavne komande (poput „Zavrti loptu“)
  • Ne odgovara na jednostavna pitanja rečima ili gestovima (poput „Gde ti je cipela?“)
  • Ne uživa u jednostavnim pričama, pesmama ili rimama
  • Ne može da sklopi pitanja od jedne ili dve reči (kao što je „Gde mama?“ )
  • Ima problema da spoji dve reči (kao „Više mleka“)
  • Ne može da imitira različite glasove
Šta uzrokuje kašnjenje u govoru kod mališana

Zastoji u govoru su uzrokovani različitim faktorima kod različite dece. Ne postoji jedno osnovno pitanje za sve. Međutim, postoje neki uobičajeni uslovi koji mogu odložiti razvoj jezičke veštine. Evo detaljnijeg pogleda na neke od najčešćih uzroka.

Kasno sazrevanje

Kod mnoge dece je kašnjenje u govoru rezultat usporenog razvoja, kada dolazi do odlaganja centralnog neurološkog procesa koji je potreban za proizvodnju govora. Češće je kod dečaka i u porodicama koje u poznijim godinama dobiju decu.

Dobro je znati da većina ove dece na kraju nema jezičke smetnje i da normalno razviju govor do polaska u školu.

Gubitak sluha

Sposobnost da čujemo igra značajnu ulogu u našoj sposobnosti da govorimo. Sposobnost deteta da govori, efikasno koristi jezik i razume druge biće ozbiljno pogođena ako je njegov sluh oštećen.

Problemi sa sluhom mogu biti rezultat urođenih mana, ali mogu biti i privremeni zbog, primera radi, infekcije uha.

Intelektualna ometenost

Značajno oštećenje kognitivnih veština i adaptivnih funkcija deteta često kao simptom ima kašnjenje u govoru. Prema jednom istraživanju, otprilike 50% kašnjenja u govoru/jeziku dece je uzrokovano intelektualnom ometenošću.

Neurološke razlike

Brojni neurološki poremećaji su povezani sa poteškoćama u govoru, uključujući autizam, poremećaj pažnje i hiperaktivnost i cerebralnu paralizu.

Nepažnja i impulsivnost mogu ometati prilike za učenje i vežbanje govornih jezičkih veština. Simptomi koji prate bolest kao što je cerebralna paraliza mogu uticati na različite aspekte upotrebe jezika (teškoće sa koordinacijom ili spastičnost mišića jezika, gubitak sluha, koegzistirajuća intelektualna onesposobljenost ili defekt u moždanoj kori).

Receptivna afazija

Receptivnu afaziju karakterišu teškoće u razumevanju govornog jezika, što dovodi do kašnjenja govora. Uprkos invaliditetu, deca sa receptivnom afazijom normalno reaguju na neverbalne slušne stimuluse.

Ekspresivni jezički poremećaj

Poremećaj ekspresivnog jezika, manje je uobičajen, ali može pokazati simptome kašnjenja govora. Ova deca mogu da imaju normalan koeficijent inteligencije, receptivne jezičke veštine, emocionalne odnose i veštine artikulacije. Deluje da je ovde disfunkcija mozga primarni uzrok nemogućnosti prevođenja ideja u govor.

Psihosocijalna deprivacija

Fizička i socijalna uskraćenost poptu siromaštva, neuhranjenosti ili zanemarivanja ima negativan uticaj na razvoj govora bebe. Rano detinjstvo je osetljiv period za razvoj jezika. Deca koja su zlostavljana ređe koriste verbalnu komunikaciju sa roditeljima. Oni imaju tendenciju da razviju poremećaje govora/jezika i u ekstremnim slučajeima nedostaju im bilo kakve verbalne komunikacijske veštine.

Izborni mutizam

Izborni mutizam nastaje kada deca ne govore u određenim sredinama, odnosno u školi, ali ne i kod kuće ili samo sa poznatim ljudima. Problemi sa govorom/jezikom često se javljaju zajedno sa selektivnim mutizmom, koji se određuje kao anksiozni poremećaj.

Dvojezično okruženje

Deca koja žive u dvojezičnom domaćinstvu mogu imati privremena kašnjenja u učenju oba jezika. Međutim, dvojezična deca imaju normalno razumevanje oba jezika u svom uzrastu i obično postanu vešti u oba jezika pre svog petog rođendana.

Koliko reči treba da kaže beba od 18 meseci?

Svako dete se razvija svojim tempom i svako dete je drugačije. Zbog toga ne postoje stroga pravila u vezi sa brojem reči koje dete od 18 meseci treba da izgovori. Uopšteno je da jednoipogodišnjaci imaju najmanje 10 reči u svom vokabularu. Zanimljivo je da upravo ovaj uzrast neretko obeležava dramatično povećanje broja reči koje neka deca usvajaju. Pa je tako moguće da dete doživi„jezičku eksploziju“ i da njegov rečnik preko noći naraste sa 10 reči na 250 reči.

Da li deca koja kasno progovore sustignu vršnjake?

Mnoga deca koja kasno progovore sustignu svoje vršnjake. Dok stigne vreme za školu, oko 70-80% njih bude u rangu sa vršnjacima, a otprilike 20-30% njih nastavlja da se bori sa čitanjem, pisanjem i govorom.

Međutim, ako je kašnjenje u govoru deteta povezano sa neurološkim razlikama, potrebno je što je pre to moguće primeniti lečenje kako se to ne bi razvilo u dalje jezičke poteškoće.

Kako roditelji mogu da pomognu detetu?

Ako vaše dete od godinu i po dana ne priča, postoje neke stvari koje možete da uradite da mu pomognete.

dete-vrtić

Canva.com

Nastavite da pričate s detetom

Razgovor sa bebom tokom svakodnevnih aktivnosti ne samo da im pomaže da nauče jezik, već takođe igra ključnu ulogu u razvoju njihovog mozga. Što je vaše dete više izloženo jeziku, to će verovatno pokupiti više reči.

Nemojte samo pričati bebi, već pričajte kao da zaista razgovarate sa njom.

Podstičite igru sa vršnjacima

Utvrđeno je da igra uloga ili igra pretvaranja pomaže razvoju jezika kod dece predškolskog uzrasta. Možete pozvati druge porodice sa malom decom ili upisati svoje dete u vrtić koji nudi dovoljno slobodnog vremena deci da se uključe u jednostavnu igru pretvaranja.

Podstičite dete da imitira zvukove

Studija sugeriše da deca uče da govore oponašajući govor drugih. Ohrabrite dete da ponavlja za vama kako bi naučio nove reči. Obavezno često hvalite svoje dete da biste ga podstakli da se trudi još više.

Da li treba da brinete ako vaše dete ne priča?

Kada su u pitanju razvojne prekretnice, deca često uče sopstvenim tempom, bilo da je u pitanju hodanje, pričanje ili naikavanje na nošu.

Normalno je da dete proizvodi zvukove, a ne reči. Neki jednoipogodišnjaci vrište umesto da pričaju . Ako dete staro 16 meseci ne izgovara reči takođe nije neobično. Ali može biti zabrinjavajuće ako vaše dete od 18 meseci uopšte ne priča.

Obavezno iznesite ovaj problem pedijatru vašeg deteta tokom redovnog pregleda i tražite uput za govornog patologa zbog procene. Sveobuhvatna evaluacija je od suštinskog značaja kada dete ne ispunjava očekivane govorne i jezičke prekretnice. Abnormalni razvoj jezika često je sekundarna manifestacija drugih fizičkih i razvojnih problema. Što pre reagujete to bolje.

Da li će terapija kod logopeda biti od pomoći?

Studije pokazuju da terapija koju logoped odredi može da pomogne deci koja kasne sa govorim, pogotovo ako se da rano. Međutim, pre nego što posetite logopeda, obavezno se konsultujte sa pedijatrom vašeg deteta i jezičkim terapeutom.

Tip terapije zavisiće od razloga zašto vaš jednoipogodišnjak ne priča. Kada se identifikuje uzrok i najbolja vrsta terapije, potražite logopeda koji je specijalizovan za to.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama