У данашње време често не можемо да пронађемо играчку за рођендански поклон, а да је слављеник већ нема у својој колекцији. С друге стране наши малишани се све више досађују. Нешто ту не штима…
Једно занимљиво истраживање изненадило је својим резултатима: што више играчака имају, то се деца мање играју (поготово она млађа од 5 година).
Игра и играчке су две различите ствари. Игра је природна потреба детета, али пуно играчака није. Хрпа играчака одвраћа пажњу, што заправо спречава децу да се играју. Мање је више. Играчке нису само средства за игру, већ коцкице којима градимо будућност детета: оне уче децу о свету и њима самима, уче их вредностима и шаљу им одређене поруке. Стога је битно одабрати праве играчке у ограниченом броју.
Па како се онда решити вишка играчака? За почетак можете заједнички да донесете две битне одлуке:
– стално сортирати и спремати/односити код баке и деде/поклонити играчке које не користите
– не куповати хрпу играчака, већ размислити пре куповине и купити само играчку којом ће се дете уистину играти
Кад направите чистку играчака и оставите само оне играчке којима се играте, изненадићете се шта је остало. Остаће играчке које нису хитови маркетиншких реклама за децу: друштвене игре и слагалице, дечје књижице, бојице, бојанке, лопте, љуљашке, бицикл… А које све играчке су вишак? Барбике, кућице за лутке, кухиње, сетови за уљепшавање… Али најбитније је од свега је да ће чистка играчака донети пуно добрих ствари: квалитетније проведено заједничко време уз цртање и друштвене игре, свакодневна вожња бицикла те повезивање с природом, игре с другарима на игралишту,…
Зашто деци треба мање играчака?
1. Деца уче да буду иновативнија и креативнија. Барбка ветеринарка може бити само то: Барбка ветеринарка, док обична картонска кутија може бити што год јете пожели. Ако је на располагању мање играчака које забављају дете, оно ће укључити своју машту и измислити игре и направити играчке. Изненађујуће је шта све деца могу да претворе у играчке!
2. Деца вежбају фокусираност. Кад су окружена хрпом играчака, деца не могу да посвете пажњу појединој играчки на дуже време. Дете неће ценити нити истражити у потпуности поједину играчку, док око њега лежи хрпа неистражених могућности.
3. Деца боље усвајају социјалне вештине. Деца с мање играчке боље развијају међуљудске односе с другом децом и одраслима. Они уче да деле играчке и постижу компромисе, што им омогућује и лакше склапање пријатељства.
4. Деца уче да брину о стварима. Кад имају превише играчака, мање брину о њима. Тешко ће схватити вредност играчке и ако је униште неће се забринути, све док је увек при руци нова замена. А брига о играчкама одлична је лекција из одговорности.
5. Деца развијају љубав према уметности. Уз мање играчака, деца ће се више посветити читању, цртању, певању, плесу,..
6. Деца вежбају упорност и сналажљивост. У образовању није битно дати одговор на неки проблем, већ алате за решавање истог. Исти принцип можемо применити и на игру. Деца с пуно играчака брже одустају од решавања проблема. Ако не могу да “укапирају” неку играчку, брзо ће је заменити једноставнијом. Али ако задрже пажњу на решавању проблема играчке која им задаје главобоље, вежбаће упорност, сналажљивост, стрпљење и одлучност.
8. Деца уче да буду мање себична. Деца која увек добију оно што желе, касније у животу верују да могу да имају шта год пожеле без пуно труда. А то баш и није начин размишљања срећних људи…
9. Деца се повезују с природом. Деца с мање играчака више ће се играти напољу те је већа вероватноћа да ће се повезати с природом. Нека беру цвеће, упознају животињице, пењу се на дрвеће…
9. Деца постају активнија. Уз мање играчака, деца ће бити склонија скакању, трчању, пузању и тренирању спортова.
10. Деца уче да пронађу задовољство и изван продавнице играчака. Иако понекад на тренутак можемо да помислимо да је срећа камион пун играчака који из управо путује на нашу адресу, праву срећу заправо није могуће купити. Уместо тога, деци је потребан живот испуњен правим вредностима и охрабрење да пронађу унутрашњу срећу и остварење себе као особе.
Извор: girotondo.com.hr