Краљ који није веровао у Божију доброту имао је роба који би у свим околностима рекао: ”Мој краљу, немојте бити обесхрабрени, јер све што Бог чини је савршено. Он не греши!”
Једног дана отишли су, по ко зна који пут, заједно у лов. Током тог лова у самоодбрани дивља звер је напала краља. Његов роб је успео убити животињу, али није успео сачувати своје величанство да не изгуби прст. Љут и без имало исказивања захвалности што је спашен, племић упита: ”Је ли Бог добар? Да је добар, ја не бих био нападнут и не бих изгубио прст.”
Роб му одговори: ”Мој краљу, упркос свему, ја вам само могу рећи да је Бог добар, и да Он зна зашто се то догодило. Све што Бог чини је савршено. Он никада не греши!”
Бесан због одговора, краљ је наредио да ухапсе и затворе његовог роба у најмрачнију тамницу.
После месец дана, краљ је опет отишао у лов, али овај пут сам. На његову несрећу, после краће јурњаве и борбе ухватише га неки дивљаци који су од памтивека обављали ритуално жртвовања људи.
На олтару и спремни да жртвују племића, дивљаци су приметили да њихова жртва нема једног прста. У складу с њиховим обичајима, само здрава и цела особа са свим својим деловима може бити понуђена боговима. Краљ без прста се сматрао лошом и подцењујућом жртвом за њихове богове. Стога су ослободили краља.
Након повратка у палату, краљ је наредио да ослободе роба. Примио га је радосно и рекао: „Бог је уистину био добар према мени! Готово да су ме убили неки дивљаци, али срећа, због једног прста који нисам имао, ослободише ме. Али имам једно питање: ако је Бог тако добар, зашто је мени допустио да тебе ставим у затвор?“
Роб одговори: „Мој краљу, да сам ја ишао са тобом у лов, и мене би ухватили и вероватно жртвовали, јер ја нисам без једног прста. Запамти, све што Бог чини савршено је. Он никада не греши. Дао ти је да ме ставиш у затвор како не бих ишао са тобом у лов.“
————————————————————
Често се жалимо у животу и негативним стварима које нам се догађају, заборављајући да ништа није случајно и да све има своју сврху.