О ТОМ детету у разреду. Које је немирно, неконтролисано, неваспитано, безобразно

21 октобра, 2020

У целости преносимо једно од најемотивнијих писама које је једна учитељица икад написала о свом послу, ђацима, а пре свега о ТОМ детету, оном “које је проблем у разреду, које је немирно, неконтролисано, неваспитано, безобразно”. А заправо, истина је сасвим другачија, за оне који желе да је виде…

Foto: Canva

Драги Родитељу,

Знам. Забринути сте. Сваког дана ваше дете долази кући из школе, причајући о ТОМ детету. Оном које увек удара, штипа, гребе, па чак и уједа осталу децу. Оном које увек мора да држи моју руку на ходнику. Оном које је морало да напусти игру Лего коцкама јер коцке нису за бацање. Оном које се пење уз ограду на игралишту иако сам му рекла да то не сме да ради. Оном које је просуло ужину другог детета у нападу беса. Намерно. Пред мојим очима. А онда, кад сам га замолила да то почисти, истрошио је две ролне папира. Намерно. Пред мојим очима. Оном детету које изговара реч на Ј на часу физичког.

Забринути сте да управо то дете омета ваше дете у учењу. Забринути сте да ми он одузима сувише времена и енергије, те да ваше дете неће добити довољно пажње. Забринути сте да ће он заиста једног дана неког озбиљно повредити. Забринути сте да тај неко може бити управо ваше дете.

Забринути сте да ће, поучено примером, и ваше дете почети да користи силу да би добило оно што жели. Забринути сте да ће ваше дете стагнирати и да се неће развијати јер ја не стижем да му помогнем да научи да правилно држи оловку. Све знам.

Ове године, у овом разреду, ваше дете није ТО дете. Није оно савршено, али се може рећи да је послушно. Уме да дели играчке и прибор с другом децом. Не баца намештај. Дигне руку када нешто жели да каже. Када је време за рад, ради, игра се када за то дође тренутак. Могу да будем сигурна да ће, када то замоли, отићи право у тоалет и одмах се вратити назад у учионицу.

Знам, и ја сам забринута.

Видите, ја бринем све време. Бринем о СВИМА ЊИМА. Бринем како ваше дете држи оловку, како друго дете изговара одређене гласове, зашто је треће стидљиво, а четвртом је увек празна кутија за ручак. Бринем, јер мислим да Маркова јакна није довољно топла, и да Милин отац виче на њу јер слово Б увек напише наопачке. Заправо, већину времена док возим, туширам се, ручам, ја бринем.

Foto: Canva

Али знам, није то оно што желите да чујете. Ви желите да са мном разговарате о ТОМ детету. Јер од Милиног наопаког Б ваше дете неће добити модрицу.

Верујте, и ја желим да причам о том детету, али има толико ствари које не могу да вам кажем.

Не могу да вам кажем да је она усвојена, из сиротишта, кад је имала 18 месеци.

Не могу да вам кажем да је он на веома строгој дијети због испитивања алергија на храну, па је зато гладан, СТАЛНО.

Не могу да вам кажем да су њени родитељи у тешкој бракоразводној парници и да је она због тога код баке. Не могу да вам кажем ни да почињем да се плашим да бака има проблем с алкохолом.

Не могу да вам кажем да њега лекови против астме чине узнемиреним.

Не могу да вам кажем да је њена мама самохрани родитељ, и да она у школу долази прва, а одлази последња. И да се вози 40 минута од школе до куће, па, уз све обавезе, спава мање од већине одраслих људи.

Не могу да вам кажем да је он био сведок насиља у породици.

У реду је то, кажете. Разумете ви да ја не могу да делим те информације около. Све што желите да знате је шта ја чиним по питању понашања ТОГ детета.

И то бих волела да могу да кажем. Али не могу.

Не могу да вам кажем да иде на терапију због проблема с говором, да значајно заостаје у том погледу за својим вршњацима, и да терапеут мисли да је агресија повезана са фрустрацијом због отежане комуникације.

Не могу да вам кажем да се састајем с њеним родитељима СВАКЕ недеље и да обоје обично плачу на тим састанцима.

Не могу да вам кажем да он и ја имамо тајни сигнал, којим ми говори да му је потребно да неко време седи сам.

Не могу да вам кажем да понекад, кад нико не види, проводи време у мом крилу “јер је лепо слушати откуцаје вашег срца, учитељице”.

Не могу да вам кажем да сам помно пратила њене испаде током три месеца и да су се, од 5 инцидената дневно, смањили на неколико недељно.

Не могу да вам кажем да се секретарица школе сложила да га повремено пошаљем у њену канцеларију да “нешто помогне” кад приметим да се у учионици осећа несигурно.

Не могу да вам кажем да сам на седници устала и, са сузама у очима, преклињала колеге да према њој буду обазриви и стрпљиви, да је посебно пазе, па чак и онда кад је управо неког ударила. ПОНОВО. И овог пута, пред очима учитеља.

Толико је тога што вам не могу рећи о ТОМ детету. Не могу вам чак рећи ни добре ствари.

Не могу вам рећи да је његов задатак током школске године био заливање цвећа у учионици и да је тако неутешно плакао кад се током зимског распуста једна од биљака осушила.

Не могу вам рећи да она сваког јутра љуби своју млађу сестрицу пред полазак у школу, шапућући: “Ти си моје сунце”.

Не могу вам рећи да он о олујама зна више од било ког метеоролога.

Не могу вам рећи ни да често, када је време за игру, она пита да ли је потребно да помогне у оштрењу оловака.

Не могу вам рећи ни да она често плете косу својој најбољој другарици током одмора.

Не могу вам рећи да, када неко дете у разреду плаче, он појури к њему са својом омиљеном играчком, како би га утешио.

Ствар је у томе што ја, с вама, могу причати само о ВАШЕМ детету. И ево шта вам могу рећи:

Ако икад, у неком тренутку, под неким околностима, ваше дете постане ТО дете…

Ником нећу рећи ништа о вашим породичним и личним проблемима, нарочито не родитељима остале деце.

Комуницираћу с вама често, отворено и љубазно.

Побринућу се да обезбедим марамице за сваки наш састанак и држаћу вас за руку кад вам је тешко, ако ми то дозволите.

Вашем детету и вама ћу пружити највећу могућу подршку и учинити све што је у мојој моћи да добијете адекватну помоћ. Сарађиваћу са онима који вам помажу како бих увек била у току и могла да учиним највише за ваше дете и вас.

Побринућу се да ваше дете у школи добије пажњу и љубав онда када су му најпотребнији.

Бићу увек уз ваше дете и подржавати га испред школске заједнице.

И без обзира на све догађаје и околности, наставићу увек и безусловно да тражим и налазим оно добро, невероватно и посебно што ваше дете носи у себи.

И подсећаћу њега и ВАС на те дивне и посебне ствари. Стално, увек и изнова. Нећу се уморити.

А када други родитељ дође код мене, забринут због понашања вашег детета…

Рећи ћу му исто што сам данас рекла вама, ни реч више.

С великом љубављу,

Учитељица.

Приредила: А. Цвјетић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


5 коментара на "О ТОМ детету у разреду. Које је немирно, неконтролисано, неваспитано, безобразно

  1. danijela каже:

    jednom rečju DIVNO
    I vrlo poučno

    1. Sanja каже:

      Divan tekst! Tera suze na oči…

  2. lea каже:

    Sve je bas tako!…I sama imam takav problem sad vec veoma ucestali,u svakoj generaciji…Svaka cast koleginici koja je ovo objavila. Ne znaju mnogi kako je tesko,ali i veoma lepo biti ucitelj!…

  3. Elizabeta каже:

    Teško je odgajati i voditi računa i o jednom, svom, detetu, a kamoli o celom razredu dece koja su u svakom pogledu drugačija jedno od drugog. Divno je imati učitelja koji je podjednako posvećen svoj “svojoj” deci. Divno je i deci i roditeljima koji saradjuju sa učiteljem, a kako je njemu… SVAKA ČAST I PUNO POŠTOVANJE!

  4. duda каже:

    dok moja deca vriste ja citam i vidim da je stvarno tako

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама