Разликујемо усмеравање и задржавање пажње. Да бисмо пратили неки догађај, требало би да можемо да се усмеримо на њега, на оно што је битно повезано с њим (а не изгубити се у многим небитним истовременим догађајима) и задржати пажњу на њему. Тако школско дете треба да је у стању да издвоји нпр. оно што учитељица говори и усмери се на то, а не на нпр. другу децу, оно што му је неко пре тога рекао, на звуке ван учионице… Такође, ту пажњу треба одржати усмерену, а не да ускоро почне да мисли на играчку коју је понело, на сећања на филм које је претходно гледало итд.
•Постоје значајне разлике у могућности управљања пажњом.
Сви имамо искуство са скретањем пажње – догађа нам се на пример да на послу мислимо о обвезама код куће, да «одсутни» возимо ауто или да прочитамо неколико страница књиге и утврдимо да не знамо шта смо читали јер смо размишљали о нечему другоме. Пажња има средишњу улогу у томе које ће податке наш ум добити, а које неће. Тако је и код деце – пажња и будност утичу на њихово опажање света.
Пажња у најранијем детињству
•Чак и новорођенчад обраћају пажњу на лагане звуке и умерено јаке светлосне дражи – престају да раде оно што су до тада радила, тело се умири, а откуцаји срца се успоре. Ако су промене у околини јаке или нагле, догађа се супротно – новорођенче се узнемири, затвори очи, откуцаји срца се убрзавају. То су најранији облици дететове позитивне и негативне пажње.
•Од око 3. месеца па до око годину дана старости, пажњу деце привлаче ствари које су нове и изненађујуће. На пример, ако им се покаже правилно и искривљено људско лице израђено од глине, дуже ће проматрати искривљено. Након тога пажњу детета привлаче догађаји који их подстичу на стварање претпоставки о свету који их окружује. На пример, ако мајка има повез на лицу, то ће привући пажњу и дете ће да покуша да процени шта се догодило.
Развој пажње
•С одрастањем долази до промена у управљању пажњом. Код мале деце пажњу привлаче промене у околини, а што су деца старија, то је већа и саморегулација пажње. То значи да се пажња управља према циљевима и намерама детета.
•Побољшава се контрола пажње – повећава се трајање, а смањује лакоћа одвраћања – на примјер догађаји у кући све мање одвраћају пажњу код гледања телевизије.
•Повећава се прилагодљивост пажње – млађа деца се усредсредјују на више неважних аспеката задатка који требају направити.
•Мења се планираност пажње – ако дете које је млађе треба да упореди две слике, посматраће их без плана – старије дете ће упоређивати једну по једну појединост на слици.
•Деца постају све успешнија у прилагођавању стратегија пажње – тако млађи читачи имају исту брзину читања без обзира на тежину текста, а увежбани читачи мењају брзину читања према тежини текста.
•Опсег (колико ствари можемо захватити пажњом) и задржавање пажње (колико дуго се може бити концентрисан на неки садржај) се повећава са узрастом, па су млађа деца “растресенија” од старије.
•Способност задржавања пажње на неком циљу делом је урођена, а делом се на њен развој може да се утиче. Нека деца се морају стално напрезати да би остала концентрсана, другој је то значајно лакше.
Деца различитог узраста могу да се фокусирају различиту количину времена. Истраживања показују да већина деце може да се фокусира за број минута који је једнак броју њихових година плус 2 (Јенсен, 1995). Тако се 6-годишњак фокусира око 8 минута. (То се не односи на такве активности као што је гледање телевизије!)
Како деловати на развој пажње?
•На концентрацију се може директно утицати околином. Да би дете било добро концентриссано, нпр. за учење – треба да буде добро испавано и не треба да има у близини ништа што одвлачи пажњу. Концентрацију уништавају бука, гласна музика или бука телевизора у позадини, али и лоши односи у породици, свађе и лош емоционални однос према детету.
•Концентрација се може поступно повећавати и то је добра вест – у породици пуној љубави са сигурном везом између детета и родитеља. Такви услови омогућавају да деца већ од раног узраста могу интензивно и концентрисано да се играју. Нека деца већ и с годину дана могу да се посвете 10 минута само једној ствари, док другој то успева тек с 4 или 5 година.
•Деца је од родитеља потребно време и посвећивање – што су им посвећенији , то ће боље да стимулише њихов целокупни развој.
•За развој пажње битна је и улога одраслих у дечјим активностима – они упућују дете у оно што је битно и јачају дете одобравањем и радошћу кад нешто успе.
•Велика је важност игре – кроз њу дете учи поштовање правила. Родитељи би требало да на сваки начин подстичу концентрисану игру – ако је могуће, пустити дете да се игра до краја када је задубљено у игру.
•Деца воле предвидиву околину, а то значи да сутра не би смела да важе друга правила него што су то данас! Информације и потицаји које родитељи дају деци, требало би да будуи у што већој мери јасни и једнозначни.
•Свакако је важно и навикавање на уредност: правовремено лезање и устајање, редовно прање зуба, спремање обуће, поспремање играчака и школског прибора…
Неке игре и активности које могу да помогну у развоју пажње код деце:
•Прецртавање различитих предложака – прво једноставнијих, а касније и сложенијих;
•Бојање у бојанкама;
•Проналажење скривених ликова и тражење разлика на сличним сликама, вежба упореди две (или више слика) – шта је промењено, изостављено или додато;
•Слагалице – домино с бројевима или сликама, лото, пуззле…
•Вежбе разврставања: коцке, лего коцкице и друго разврстати, помагање у разврставању посуђа код куће, разврставање новчића по вредности, куглица по боји и величини, прављење огрлица по одређеном редоследу, скупљање каменчића, сличица, маркица итд., игре картама – квартет, “Црни Петар”…
•Мисаони задаци – “Код доласка подсети ме на …”, “Шта све мораш припремити ако желиш написати писмо?”, “Постави сто за … особа. Шта ти је све за то потребно?”.
•Вежбе комбинације – уметање речи, решавање укрштених речи, допуњавање речи, погађање животиња, цвећа, и др. према делимичним описима нпр. “Шта је то – има четири ноге, крзно, спретно се пење по дрвећу?”…
•Игре разврставања по неким критеријумима – “Напиши све животиње које имају крила”, “Познајеш ли животиње које имају више од четири ноге” итд. Игре: држава – град – река и сл.
•Задаци опажања – посматрати ток неке радње или догађаја – довршавање реченице усмено или писмено (посматрати полицајца на раскрсници и слично, дати детету да једну минуту посматра слику и после га питатамо нпр.” Колико је на слици било особа, прозора, животиња…”) итд.
Како деловати на развој пажње од почетка школовања?
•Стварањем добрих навика – навикавањем деце да припремају и спремају свој школски прибор и радно место.
•Навикавањем да уче и пишу задатке увек на истом месту – већ само седање на мјесто на којем је дете навикло да учи, доприноси стварању психолошке спремности за рад.
•Стварањем дневне рутине – дете треба да учи увек у отприлике исто доба дана (након ручка, након одмора, и сл.) – тиме се олакшава концентрација за учење.
•Ако је потребно, помозите детету да направи план за учење и писање домаћег задатка.
•Упућујте у добре навике и методе учења – подвлачење битних ствари у тексту, понављање, самостално препричавање.
•Подстичите дете да учи помало и чешће.
•Похвалите дететов труд и напредак.
Пажња у школи
Како учитељ може да и усмерава дечију пажњу?
§ Наглашавањем што је важно и позивањем да се обрати пажња на нешто,
•мењањем јачине гласа,
•гестикулацијом, кретањем, мимиком
• коришћењем слика, предмета,
•коришћењем уводне приче за неки садржај,
•подвлачењем написаног или упоребом креда у боји.
•Необичним и неочекиваним садржајима – нпр. у настави географије увести музику, испричати анегдоту и сл.
•објашњавањем сврхе и користи од учења градива,
•употребом и мењањем различитих активности – цртања, писања, тражења података, подвлачења итд.,
•увођењем физичких активности, разгибавања, краћих вежби када пажња почиње да попушта…
Како се у школи може смањити школски неуспех деце с недостатком пажње?
•Коментаре треба ограничити на поступке, а не личност (не: ти си неваспитан, већ: не смиеш да …),
•дати детету задужења која ће му омогућити кретање,
•сместити дете у прву клупу, по могућности уз мирну децу,
•преферирати усмено испитивање, мањи број питања или продужити време решавања задатака (боље мањи број питања због проблема у одржавању пажње),
•проверити је ли дете разумело питање,
•не инсистирати на писању, дати неки други задатак.
•подстицати децу да уче помало и чешће, те тако организовати и понављања градива,
•омогућавати деци с потешкоћама мање и спонтане одморе,
хвалити повремено и кад то дијете заиста заслужи,
•индивидуализирати оцењивање ученика,
•уложити свестан напор да се уоче и дететове позитивне особине (често примећујемо оно што је лоше),
•родитељима давати информације на неоптужујући начин.
Извор: salveopharma.rs