Упркос томе што су самосталност и независност жене постали императиви 21 века, није лако дати одговор на питање да ли је боље бити домаћица или запослена мама. Аргументи јасно показују да ни једнима ни другима није лако.
Ево како је домаћицама
Домаћице су стално код куће, немају плату, радно време, слободне дане, викенде, заслужени годишњи одмор. Према подацима Републичког завода за статистику у Србији 18,4 одсто незапослених жена. Од тог броја је 599.371 домаћица које годишње потроше 730 сати на кување, чишћење, спремање куће, прање и пеглање…
Ако бисмо покушали да израчунамо колико би оне месечно зарадиле,
узевши у обзир да раде осам сати дневно и да се у Београду сат времена чишћења наплаћује 350 динара, за 20 радних дана зарадиле би 56.000 динара. Чување деце и кување нисмо рачунали.
Светлана Вујичић (34), домаћица из Панчева
НЕ ЗАВИДИМ ЗАПОСЛЕНИМ ЖЕНАМА
Светлана је удата и има два сина, Душана (6) и Вукашина (1). Пре него што је добила прво дете, Светлана је радила. После порођаја, није могла да пронађе посао, тако да је већ седам година домаћица.
-Често чујем коментаре типа ,, благо теби, цео дан ти је на располагању, ништа не радиш, сигурно си одморна и уживаш у животу“. Али, да ли је бас тако? Наравно да није. Та врста ниподаштавања ми не прија, па забога, не могу у Србији баш сви да раде. Запосленим женама не завидим, јер по природи нисам таква особа. Некад им се дивим јер успевају да ускладе посао, децу, кућу и мужа, а некад ми их је и жао јер сам убеђена да се не посвећују деци и кући онолико колико би желеле.
На питање да ли бих волела да ради, одговара да би, али признаје да уопште није сигурна да говори истину.
-То је вечита борба између нас две. Један део мене каже „ради, добро ће ти доћи да мало изађеш из куће и зарадиш неки динар“, а други каже да се ни за какве паре не бих одрекла да драгоценог времена проведеног код куће.
А овако је запосленим женама
За разлику од домаћица, запослене жене су мање или више плаћене за то што раде, имају сатисфакцију, осећају се корисно, успешно… С друге стране стално балансирају између посла и породице а главни пратилац им је осећај кривице.
Осим тога, запослене жене у Србији зарађују 11 одсто мање од мушкараца за исти посао, показали су резултати студије „Јаз у зарадама између жена и мушкараца“, коју је спровела Фондација за развој економске науке.
Упоређивањем зарада жена и мушкараца истог образовања, радног искуства и занимања, аутори ове студије дошли су до закључка да би жене у Србији морале да раде додатних 40 дана годишње да би зарадиле колико и мушкарци са истим карактеристикама на тржишту рада.
Николина Глушица (33), стоматолог из Београда
НЕ БИХ МОГЛА ДА ЗАМИСЛИМ ЖИВОТ БЕЗ ПОСЛА КОЈИ РАДИМ
Николина ради у приватној стоматолошкој ординацији са својим супругом. Ради у две смене, преподне или поподне, а у зависности до тога када ради, посвећује се сину Луки (7) и ћерки Хани (4). Нема кућну помоћницу, све послове ради сама, али уз велику помоћ супруга.
-Често кажем да завидим домаћицама, зато што ми увек фали времена. Стално трчим и журим и не стижем да посветим довољно времена ни деци, ни супругу, ни себи. Мој утисак је да су домаћице дивне и пожртвоване мајке, да су им куће увек сређене и да су много смиреније и опуштеније од нас које радимо. С друге стране, предност запослених мама је што увек могу да оду на посао када им досади кућа, а уз до да заради и пословно се оствари.
На питање да ли би желела да буде домаћица, Николина каже не.
-Волим посао који радим. И када одем на одмор, после пет дана једва чекам да се вратим у ординацију.
Ко је победница?
Дакле, све има своје предности и мане, али једина гаранција мира и среће јесте да се због своје одлуке да раде или не жене не осећају ускраћено и угрожно, каже Невена Чаловска, породични психотерапеут.
-Запослене жене често осећају кривицу зато што су у сталном раскораку између породице и посла, док се домаћица засићене свакодневницом, осећају бескорисно и мисли да је живот тамо негде. Због свега тога и једне и друге почињу да траже кривца за своју ситуацију, уплићу се у врзино коло из кога се тешко излази, суочавају се са депресијом, нервозом, стресом…
Ипак, каже наша саговорница, решење постоји.
-Живот треба погледати „из хеликоптера“, тј. објективно, и схватити шта нам то недостаје. Када схватите шта је то, следи организација. Домаћице, не заборавите да исти ручак може да се једе два дана, а дете може на неколико сати да причува и неко други, а ви за то време можете да уради нешто за себе. Запослене жене одложите неки посао за сутра или замолите колегу да уради нешто уместо вас, па кући идите раније и више времена проведите а својом децом. Дакле, све је ствар перспективе, освешћења, организације и одговорности – каже Невена Чаловска.
А шта ви мислите? Коме је теже, домаћицама или запосленим женама?
Извор: zena.blic.rs