Бебе имају неке своје бубице и распоред живота који маме морају да прате. Да нисам морала да сваког јутра устанем и нахраним бебу, побринем се за њу, врло је могуће да бих дане проводила не устајући из кревета и чекајући да се пробудим из ружног сна и вратим у свет у којем си ти и даље ту. У данима као што је овај, када имам осећај да сам изневерила своју децу, толико желим да подигнем слушалицу и да те позовем, да ти кажем како се осећам. Да те питам како си преживела све оне ситуације у којима бих ја превртала очима на твоје речи и говорила ти ружне ствари. Како бих волела да могу то све да повучем, сада, када разумем како си се тад осећала.
Сад знам шта значи бити мајка и тако је тешко ићи тим путем без тебе. Није ствар толико у томе да ми је потребна помоћ око бриге о деци. Не, потребна си ми у оним тешким тренуцима, кад имам осећај да ја то не могу, да нисам довољно јака, да сам изневерила своју децу, да сам лоша мајка. Кад имам осећај да губим разум. Потребна си ми да савијеш руке око мог врата и само ме држиш док ми не понестане суза.
Волела бих и да могу да ти поново захвалим што си ми помогла да схватим шта значи бити мама, када се моја прва ћерка родила. За све оне ноћи када си са мном устајала да ми помогнеш да је нахраним и за све савете које си прећутала јер си знала да ја тврдоглаво не желим да их чујем. Морала сам да схватим сама и ти си то добро знала.
Рекла бих ти и да ниси била савршена. Али и да сад разумем колико ти је било тешко кад ти неко кога волиш више од живота каже да те мрзи и да си зла према њему. Знам ја да су то речи изговорене у бесу, али тешко је не допустити тим речима да ми изломе срце у парампарчад. Знам и како је то кад ти дирну сваки живац и имаш осећај да у теби све куља и да ћеш сваког часа експлодирати. Па ни у тим тренуцима, ни за милион година, никад, не бих пожелела да ово троје анђела нису моја деца. Деца имају тај невероватан дар да све гледају из свог угла, док и сами не добију децу.
Сећам се кад сам те једном позвала с посла, фрустрирана и уплакана због тешког дана који сам имала. Кад си подигла слушалицу и чула мој глас сигурно си се насмешила јер си мислила да зовем да ти честитам рођендан. Могу само да замислим колико си била разочарана што се, опседнута сопственим проблемима, тога нисам чак ни сетила. А ипак, ниси рекла ништа. Само си ме слушала и пустила да избацим сав бес и нервозу. То значи бити мајка. Своје потребе остављаш тамо негде, у запећку. Ја сам ти била на првом месту.
Сад кад сам мајка, знам шта значи ставити дете на прво место. Али, недостаје ми да имам мајку којој ћу ја бити на првом месту. Ваљда је то тај круг живота. Недостају ми понекад они дани кад имам грип и могу себи да приуштим да не устанем из кревета. Знам да ћеш ти бити ту да се побринеш за све.
Постала сам мама пре већине мојих пријатеља, а изгубила сам своју маму пре већине њих. Ускоро ће Дан мајки, а највише од свега бих желела да могу да загрлим своју. Пошто је то немогуће, мислићу на тебе и знаћу да те није чинило савршеном то што си све радила како треба, већ једноставно то што си била МОЈА.
Сигурна сам да ћу много пута изневерити своју децу, али никад нећу престати да се трудим. И њих ћу волети само из тог, једног јединог разлога из ког волим и тебе – зато што су МОЈА.