Све је више цртаних филмова са бесмисленим садржајем. Савремени цртани су постали површни.
 
Душко Дугоушко, Паја Патак, Попај, Пера Детлић… За многе ово је сећање на безбрижно детињство и добра стара времена. Некада је цртани филм био догађај, нешто као празник, чекао се са нестрпљењем, једном дневно, пре ТВ Дневника, а одлазак у биоскоп на дугометражни цртани, најчешће Дизнијеву бајку, било је друго велико уживање. данас, када су цртани филмови готово једина понуда дечјих програма, све је мање квалитетних цртаних прича која забављају и едукују. Све је више насиља, магије, размажених јунакиња…
Проблем је што, како показују последња истраживања, цртани фимови и медији уопште у великој мери утичу на децу, изградњу њихове психе и личности. А да већина данашњих – заглупљују своје гледаоце!
– Ситуација савременог детета је таква да је оно одвојено од својих вршњака, да се уместо са њима игра са својим родитељима, а да су ти родитељи у великој мери одсутни. Зато је уласком телевизије у наше домове она постала модерна бебиситерка, а данас је то читав низ дигиталних екрана којима су деца окружена – од специјалних плејера, таблета до „паметних“ телефона – каже психотерапеут др Зоран Миливојевић.
– Гледањем света око себе деца изграђују основне представе о томе какав је свет, шта се у њему дешава и какви су људи. Један од првих начина да се то постигне су бајке, које су данас заменили цртани филмови. Понуда „дечјих филмова“ је велика. Ако упоредимо оне цртане филмове типа Том и Џери са савременим цртаним филовима, можемо приметити да су савремени цртани филмови изгубили дубину приче коју причају, да су постали површни и глупи.
Симонида Вукобрат, наставник психологије у 15. београдској гимназији, сматра да је проблем што често гледање цртаних филмова са насиљем доводи до огуглавања на насиље и да такво понашање у реалном животу деци није изненађење, већ нормална појава.

 
 
– Ако је агресивно, насилничко понашање цртаног лика награђено, ако јунак који чинио зло победи, такво се понашање лакше прима код деце, али таквих случајева је на срећу мало – каже Вукобрат. – Већи и чешћи проблем је што то доводи до веће толеранција деце на насиље. Цртани са популарним луткама где се одрасле девојке, намерно представљене са дечјим цртама лица, понашају као деца, размажено, тражећи оно што желе сада и одмах, где им је све дозвољено, такође има погрешан утицај на малишане.
Деца су, закључују наши саговорници иста, али је окружење другачије, а родитељи презапослени и одсутни, зато, по стручњацима, дигитални екрани су „бебиситерке“, јер „када их деца гледају, родитељи могу да се посвете својим задацима“.
 
Гледање без престанка
 
КАКО каже психолог Симонида Вукобрат, осим самог садржаја великог броја цртаних филмова, проблем је и њихова непрестана доступност, што могу да се гледају сатима, без престанка, па и у поноћ.
– Тиме се шаље лоша порука деци – каже Вукобрат. – Рађена су многа истраживања која показују да се мозак деце која предуго седе испред рачунара другачије развија. Ако се деца не играју напољу, мање се лучи сератонина, хормона среће, а то узрокује мање мелатонина ноћу и лош сан.
 
Сат времена дневно
 
* ДЕТЕ не би смело да проводи пред дигиталним екранима више од једног сата дневно.
* НЕДАВНО истраживање рађено на узорку од 412 родитеља и 458 деце, старости од девет и 11 година у Београду, Нишу и Новом Саду показало је да више од половине деце испред ТВ екрана дневно проведе између једног и два сата, а свако десето дете испред малог екрана проводи два до пет сати дневно.
* СТРУЧЊАЦИ упозоравају да неки родитељи користе дигиталне садржаје као награду за дете које је претходно обавило своје задатке.
 
Извор: Новости