Познато је да питања, а не одговори, обликују процес усвајања нових сазнања. Како треба да изгледају питања која би подстакла активно ангажовање у учењу и размишљање код деце предшколског узраста?
Мања група деце у вртићу седи око васпитача на тепиху и слуша га пажљиво. Након што им је у сликовници показао жуту боју, васпитач деци задаје задатак да пронађу што више ствари те боје у учионици. Малишани се убрзо враћају са различитим жутим предметима. Пре него што деца изгубе интересовање за ову активност, васпитач преусмерава њихову пажњу на други крај просторије где се налази сто, уз питање: „Шта је још жуто? Нацртајте или направите ваше омиљене предмете који су жуте боје“.
Наставне методе у школама и вртићима значајно су се промениле. Све више едукатора користи претходно илустровани приступ, који је оријентисан на децу, за разлику од традиционалних метода подучавања, где наставник има главну улогу. Основна идеја оваквог приступа је да се постављањем правих питања, паметним навођењем и давањем ученицима времена да размисле пре него што дају одговор повећа њихова заинтересованост за материјал који се обрађује на часу. Осим тога, деца се подстичу да своје знање подигну на виши ниво.
Блумова таксономија образовних циљева
Школски психолог Бенџамин Блум први је истраживач који је покушао да установи хијерархију која објашњава фазе учења од најелементарнијих до најкомлекснијих, тврдећи да деца могу да унапреде своје вештине учења када имају задатак да одговоре на питања наставника која захтевају критичко размишљање. Тако је 1956. развио таксономију образовних циљева, која би васпитачима и наставницима омогућила да организују и тестирају своје наставне циљеве помоћу шест различитих нивоа учења и когнитивних процеса: знање, разумевање, примена, анализа, синтеза и евалуација. Деца почињу да функционишу на „конкретном“ нивоу знања, које се може дефинисати као способност присећања или памћења чињеница, а да се оне нужно и не разумеју. Потом следи фаза разумевања као способност схватања и тумачења научених чињеница. На следећем нивоу малишани су у стању да „примењују“ оно што су научили у новим и конкретним ситуацијама. Након тога деца могу да „анализирају“ оно што знају, односно да рашчлане информације на саставне елементе, нпр. испитивањем међуодноса и идеја. У највишим фазама – „синтези“ и „евалуацији“, Блум сматра да су деца у стању да формулишу решење и граде нове структуре од постојећих знања и вештина, као и да просуђују о вредностима неког материјала у односу на дату сврху.
Блум је сматрао да је учење процес и да је улога наставника да покуша да подстакне процес размишљања ученика и приближи га, што је могуће више, нивоима синтезе и евалуације. Наставници који желе да унапреде своје тестове или дискусију на часу откриће да ће састављање њих према Блумовом моделу учинити њихов задатак много једноставнијим. Такође ће гарантовати групу питања на свим когнитивним нивоима и навести ученике да користе неопходно критичко размишљање.
Постављање питања деци ван учионице
Родитељи код куће такође могу да подстакну развој вештина размишљања и учења код своје деце на исти начин као што то чине њихови васпитачи и наставници. У том смислу, добра полазна основа је да родитељи прате и воде евиденцију о томе колико често су њихови малишани у прилици да одговарају на различита питања, као и да ли им се поставља права комбинација питања у погледу заступљених нивоа размишљања. Осим тога, важно је да деца имају довољно потребних информација како би могла на њих да одговоре. Корисно је да се малишанима после читања одређене приче поставе основна питања као што су: Ко? Где? Када? Како? Таква питања могу да се испишу на картицама и залепе на странице књиге, која ће деци служити као подсетник. Осим тога, деца могу да се охрабре да одговарају на тежа питања како би остварила напредак. Ипак, никако не будите обесхрабрени уколико деца нису у стању да тачно одговоре на компликованија питања. Њихови одговори и даље могу да вас изненаде.